BUDUĆNOST NAUKE POČIVA U DREVNOM KINESKOM ZNANJU: U knjizi "Ći inženjering" prof. dr Đuro Koruga povezao filozofiju sa tehnološkim dostignućima

Profesor Koruga, koji je osnivač Centra za molekularne mašine na Mašinskom fakultetu, objašnjava nam da je knjiga namenjena istraživačima u oblastima zdravstva i biomedicinskog inženjeringa, kao i studentima medicine, mašinstva i elektrotehnike. U središtu knjige je fenomen "ći" energije, koju su Kinezi otkrili pre više od 3.500 godina kroz akupunkturu, a koju Zapad pojednostavljeno naziva "vitalna energija". Profesor ističe da su kroz decenijska istraživanja naučnici došli do zaključka da je "ći" energija zapravo vrlo suptilan odnos energetskih stanja u ljudskom organizmu.

- Ova energija ima ulogu u regulaciji harmonizacije fine strukture materije u našem telu, kako u prostoru tako i u vremenu - kaže prof. Koruga. - Uspeli smo da razvijemo uređaj koji meri nivo "ći" energije pre i posle aktivacije akupunkturnih tačaka. Ovo je revolucionaran korak za savremenu dijagnostiku u oblasti alternativne medicine.

Koruga je po osnovnom obrazovanju inženjer, sa zajedničkim doktoratom Mašinskog i Medicinskog fakulteta i to baš u ovoj oblasti. Decenijama je težio da kao inženjer razume fenomen "ći", ali i da napravi uređaj koji će moći da unapredi medicinsku praksu. U okviru Katedre za Biomedicinsko inženjerstvo Mašinskog fakulteta u Beogradu sa saradnicima je izumeo i razvio uređaj za biofizičku karekterizaciju tkiva, in vitri i in vivo. Ovaj patent je Svetska organizacija za intelektualnu svojinu 2018. proglasila najboljim. Ovaj uređaj može da se koristi za rano otkrivanje kancera epitelnih tkiva - kože, grlića materice, debelog creva i usne duplje, a tačnost dijagnostifikovanja je bila između 85 i 94 odsto. Daljim usavršavanjem uređaja omogućena je, po prvi put biofizička karakterizacija akupunkturnih tačaka na bazi interakcije fotona i elektrona. Ovo je otvorilo nove mogućnosti u oblasti dijagnostike i terapije kako u klasičnoj, tako i u kvantnoj medicini.

- Napravili smo uređaj koji identifikuje "ći", odnosno stanje na akupunkturnim tačkama pre i posle njegove aktivacije - ističe Koruga. - Nauka je došla do saznanja da je naše telo istovremeno i klasično i kvantno. "Ći" inženjering nije namenjen lečenju organskih bolesti, već regulisanju funkcija organizma koje su povezane sa energetskim stanjima tela i može da se koristi za lečenje psihosomatskih bolesti kao što su stres, glavobolje i migrene...

Knjiga "Ći inženjering" takođe ima dublju filozofsku dimenziju, jer profesor Koruga veruje da nauka i umetnost nisu tako različite kao što mnogi misle. Na prvoj stranici je misao Alberta Ajnštajna da su "sve mitologije, religije, filozofije i nauke grane jednog drveta". Knjiga će sledeće godine biti objavljena i na srpskom jeziku, sa porukom: "Poezija je za one koji znaju, nauka je za one koji uče." Kako Koruga objašnjava, mnoge istine koje nauka tek otkriva, već su bile predviđene u poeziji.

Profesor Đuro Koruga je tokom duge karijere neumorno radio na spajanju klasičnih naučnih disciplina i savremenih tehnoloških pristupa, uvek tražeći nove načine da premosti jaz između medicine i tehnike. Jedna od njegovih glavnih teza je: "tehnika bez medicine je slepa, a medicina bez tehnike nemoćna". Ovo je postalo posebno očigledno u njegovim istraživanjima, koja kombinuju nanotehnologiju, kvantne informacije i biomedicinski inženjering u cilju unapređenja ljudskog zdravlja.

U istraživanju nanotehnologije, kojom se bavi od 1984, profesor Koruga je pionir. Tada je kao Fulbrajtov stipendista otišao u SAD. Dosada je njegovih pet patenata našlo svoju primenu.

- Kada sam se vratio u Beograd i na Mašinskom fakultetu osnovao Centar za molekularne mašine, čak i neke kolege su me pitale šta je to - kaže naš sagovornik. - Budućnost je u simbiozi čoveka i mašine. Čovečanstvo će jednog dana morati da napusti Zemlju, jer će Sunce u budućnosti postati pretnja biološkom životu. Zato se moramo pripremati na vreme.

Ono što profesora Korugu izdvaja od mnogih naučnika je njegova sposobnost da predvidi pravce kojima će nauka i tehnologija ići. On veruje da će kvantni računari i veštačka inteligencija značajno promeniti način na koji vidimo svet, ali upozorava da je neophodno ozbiljno razmotriti pitanja etike.

- Gubimo individualnost u svetu koji sve više zavisi od tehnologije. Ne znamo da li je naša civilizacija ukras ili kancer ove planete, ali moramo izučavati etiku kako bismo sačuvali čovečnost u svetu koji se brzo menja - zaključuje on.