"MI PRUŽIMO ZRNO, SVETINJA UZVRATI NEBESKIM DAROVIMA": Društvo prijatelja manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena obeležava 20 godina rada
BUDIMO za narodnu stvar budni i oprezni, postojani i stalni na svojoj straži. Jer, može lako biti da, danas izgubljena godina, bude izgubljen čitav vek. Budimo, kao svesni Srbi, verni svom velikom zadatku. Ne dirajmo tuđe, a tražimo da branimo svoje.
Foto: I. Marinković
Ovih nekoliko redaka moto je Društva prijatelja manastrira Sveti Arhangeli kod Prizrena, koje će večeras u Velikoj sali Doma Vojske Srbije, u 19.00, obeležiti dve decenije podvižničkog puta pomoći znamenitoj svetinji.
U agendu postojanja ove, po svemu dobrotom darovane misije, upisan je čitav jedan "zbornik" koji potpisuju ljudi zaljubljeni u Prizren i njegove svetinje. U istoriju ovdašnjeg, srpskog naroda, progonjenog i silom prognanog sa vekovnih ognjišta, poharanih zavetnih svetinja i kućišta. Foto: Privatna arhiva
Kako je počelo i sve ove godine istrajalo Društvo prijatelja carske Dušanove lavre?
- Okupilo nas se, možda, desetak u početku da pomognemo monaštvu Svetih Arhangela da ostane i opstane u manastiru, posle pogroma našeg naroda u proleće 2004. godine - podseća Bojan Babić, predsednik Društva. - Vi pamtite... ko ne pamti te slike užasa, ne samo spaljenog i poharanog manastira i bespomoćnih monaha, odlučnih da tu skončaju, nego i gotovo svih srpskih svetinja i imovine. Te slike su nas pokrenule.
SVE JE TO POD DUŠANOVOM RUKOM
NEPRAVEDNO bi bilo da u danu kada obeležavamo dve decenije od osnivanja našeg Društva ne spomenemo i nemerljivu podršku igumana Mihaila - zahvalan je Bojan Babić. - Mala monaška zajednica i on su stubovi svega lepog što narod ovde živi. Kad mu to kažemo, on odgovara: "Sve je to pod carskom rukom, Dušnovom".
Iz dana u dan uvećavao se broj putnika u ovom dobrom društvu put Prizrena. Nisu ni slutili pokretači jedne lepe priče da će im ljudska dobrota, snaga i "mladice iz davnih korena" širom otvarati vrata.
Foto: Privatna arhiva
- Krenule su posete, bivale su sve brojnije. Svako je poneo šta je i koliko imao - podseća Babić. - Ideje i aktivnosti su se umnožavale. Bili smo srećni i delili smo sreću sa monasima. Sada možemo da kažemo da su obnovljeni manastirski konak i porta, velika scena ljubavi prema našoj tradiciji. Lepota, nova duša stare srednjovekovne kulture povodom brojnih festivala mladih koje smo pokrenuli. Bilo nam je važno da, posle obnove, Sveti Arghangeli ne budu sami i, posebno, da ih grli naša mladost. Da se čuje stara pesma. Zaigra kolo. Da narod ima gde da se sabere i saboruje. Ovo mesto nas uzvisuje snagom vere. Mi darujemo mrvu, a svetinja uzvrati nebeskim darovima.
Nije ovo sve zbog čega je Društvo prijatelja Sveti Arhangeli kod Prizrena vredno pažnje.
Tokom protekle dve decenije posvećenici u ovoj misiji upriličili su "Spasovdanske dane" (izložba slika) u atrijumu drevne Crkve Hrista Spasa u prizrenskoj Potkaljaji, školu kaligrafije i istorije za decu iz dijaspore, Međunarodni festival srednjovekovne muzike (MEDIMUS), a pokrenuli su i izdvaštvo o temi Kosova i Metohije...
- Restauracija i obnova porušenih crkava i manastira za nas je, ipak, najuzvišenije da pomognemo. Nema značajnije misije od očuvanja srpske kulture i identiteta - poručuju iz Društva prijatelja znamenitog manastira.
NISU USAMLjENI
DRUŠTVo prijatelja manastira Svetih Arhangela nije usamljeno u ovoj misiji.
- Prate nas mnogi i pomažu da oživotvorimo sve dobre ideje. Mnogobrojna preduzeća, ali i kuće kao što je Matica Srpska. Divnu saradnju imamo sa našim Novosađanima iz Prizrena.
Tako su "uz Božju pomoć i blagoslov mitropolita Teodosija" pozvali na obnovu Crkve Svetog Nikole (Rajkovog), obnovili Crkvu Svetog Pantelejmona... I nastavljaju da neimare u carskom gradu u kome danas ima više srpskih svetinja nego Srba.