MOMCI IZ RAJLOVCA NA DUNAVSKOM KEJU: Okupljanje 24. klase Vazduhoplovno-tehničke škole povodom 50 godina od završetka školovanja
POSTROJILA SE ponovo 24. klasa Vazduhoplovno-tehničke škole u Rajlovcu bivše vojske, bivše zemlje, ovog vikenda u Zemunu. Na keju kod Dunava slikali su se prvo grupno, a zatim po vodovima.
Foto: I. Marinković
Završilo ih je pre 50 godina tačno 156, oko 40 njih više nije među živima, ostalo je 115, a u Zemun pristiglo njih oko 60 sa tri kontinenta.
Radivoja Markovića Džigija, načelnika klase, prvi put ne beše pred "strojem". Upokojio se prošle godine u Sarajevu. Džigi se poslednji put obratio svojim bivšim kadetima 2019:
- Nijedan od 156 se u građanskom ratu nije obrukao i nijedan nije poginuo. Bog nas je pogledao jer ste bili ljudi - kazao im je tada. Foto: I. Marinković
U našem jeziku nema mnogo "muških" reči kojima se može opisati tradicionalni susret prijatelja, školovanih vojnika, a sad vremešnih muževa, deda i pradeda, a da ne zvuče patetično.
Umesto toga, na primer, jedan klasić je, kada mu je došla "friška" slika 50. rođendana u ruke, uputio žalbu organizatorima da onaj sa slike iz 1974. sa projektora - uopšte nije on! Jedva su ga ubedili!
I to je život
SVE nas iz bivše zemlje život je hteo da "ubije", ali eto većina nas je pretekla, naravno u sukobu "sa sobom i životom" - pričao nam je Dragan Marković Gale. Rukom je pokazivao na stolove a na svakom od njih beše po najmanje jedna boca "domaće".
- Nismo više oficiri, sad smo samo domaćini - smejao se Gale točivši neumorno svoju kajsiju iz Amerića kraj Mladenovca. "Da je klasa živa i zdrava."
Ivan Korhner, jedan od domaćina jubileja, objasnio nam je da im je prva desetodišnjica bila "najlošija", a najbolji rođendan klase beše 30.
- Godine 2004. završili su se ratovi i jedva smo čekali da se "pobrojimo". Tada nas je u Zemunu bilo blizu 100. I ovih 60 što je došlo danas za 50. rođendan, veliki je uspeh - rekao je. Foto: I. Marinković
Kako nam je predočio Dušan Stanoković iz Petog voda 24. klase,Zemun kao mesto za proslavu izabran je jednoglasno. Tu u kafani mogu da se naručuju i pevaju sve lepe pesme i konobar se ne zbunjuje kada mu se umesto hleba zatraži kruh. Uostalom, tu je i Surčin gde sleću avioni sa cele planete.
Od Mađara iz okoline Zrenjanina, koji je ostao da živi u Sloveniji, saznali smo da se srpske TV emisije i novinski sajtovi redovno prate u toj zemlji.
- Dok se vi još držite, i mi u Sloveniji, barem stariji, znamo da nismo pobudalili - rekao nam je. Foto: I. Marinković
Gledali smo rođenog Slovaka iz Pazove, koji iz Slovenije nije dolazio godinama, kako "suzi" u zagrljaju sa klasićem Draganom Markovićem Galetom.
Od čoveka koji je uoči okupljanja sa suprugom sleteo iz Njujorka čuli smo priču da su neki njihovi "druge vere" morali da napuste i svoje matične republike i celu bivšu zemlju jer su svugde bili - "nigde".
- Čovek moje vere promenio je i ime i "hram", ali mu nije bilo mesta u vojsci. On je jedan od onih koga je smrt prerano pokosila - kazao nam je.
Pričali smo sa Zagrepčaninom koji nije omašio nijedno okupljanje.
- Taman posla, pa kad bi me streljali... - kazao je.