NOVAC NE VREDI AKO SE ZA DOBRA DELA NE KORISTI: Ekonomista i uzgajivač prepelica Nikola Draganić više od 20 godina se bavi humanitarnim rado

Rastao je bez materijalne zaleđine, radio je fizičke poslove dok se školovao. Uz velika odricanja uspeo je da završi ekonomski fakultet. Prvi put, pre 25 godina, kupio je par japanskih prepelica na pijaci, a danas je priznati uzgajivač. Ali, Nikola je ostao skroman. I plemenit. Javno je pozvao sve koji imaju zdravstvene probleme, a bez novca su, da mu se jave da im pokloni lekovita jaja. I nije se tu zaustavio. Dečjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu je poklonio svoj patent: grejač za peritonealnu dijalizu, pomagao je teško bolesnoj deci i odraslima da odu na operacije u inostranstvo, nedavno je poklanjao svoje inkubatore svima koji žele da gaje pernatu živinu, a nisu bili u mogućnosti da ih kupe.

- Znam šta znači nemati i zato uvek pomažem kad mogu i kome mogu - kaže nam Nikola. - Čovek je veliki onoliko koliko može da da drugome. Za Vaskrs farbamo prepeličja jaja i nosimo ih u Crveni krst i domove za nezbrinutu decu. Ove godine podelili smo više od 3.000 jaja.

Nikola, takođe, svima koji mu pošalju krvnu sliku sa biohemijom koja pokazuje da imaju neki zdravstveni problem, poklanja prepeličja jaja. To radi punih 20 godina. Pitamo ga kako mu se to isplati, a on odgovara:

- Ne dobijam novac, već ono što se novcem ne može kupiti. Dobijam zahvalnost. U životu ne možemo stalno da kalkulišemo, računamo da li se nešto isplati. I sad mogu da se rasplačem kad se setim kako su me dočekali mališani kojima sam podelio jaja za Vaskrs. Njihova radost je neprocenjiva. Novac i uspeh ne vrede ništa, ako se ne iskoriste za dobra dela. Nikola je Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj ulici u Beogradu poklonio svoj patent: grejač za peritonealnu dijalizu. Bolest njegove majke ga je podstakla da sam osmisli i napravi ovaj aparat, kako bi pomogao njoj i drugim pacijentima na dijalizi.

- Moja mama je na toj vrsti dijalize - priča nam. - Tečnost koja se izliva mora da bude temperature ljudskog organizma, pa pacijenti dobijaju specijalni jastuk koji se zagreva. Taj jastuk nema termostat i može da se pregreje. Godinama sam gledao majku kako se budi u četiri sata da uključi jastuk, a onda u šest radi dijalizu. Nekad se i uspava, pa je preskoči. Pitao sam je jednom da li bi volela da joj napravim uređaj koji se ne pregreva, da ne mora da ustaje dva sata ranije. Rekla mi je da je to nemoguće. Kad imate bolesnika u kući i dan i noć razmišljate kako da mu pomognete. Taj problem sam nosio sa sobom, a gledao sam inkubatore za jaja. I onda mi je "sinulo"...

Prepravio je inkubator za jaja i dobio uređaj koji drži temperaturu od 37 stepeni. Potom je pozvao sve nedobitne organizacije da im ga pokloni.

- Pozvali su me iz nekoliko klinika, tražili su mi uređaje za njihove pacijente - kaže Nikola. - Danas više od 80 ljudi u Srbiji koristi moje grejače. Nemam nikakvu zaradu od uređaja, niti ću je ikad imati. A, kamo sreće da ga nikad nisam napravio.

Život je pred Nikolu postavio mnoge izazove. Njemu je 2009. izgorela kuća i farma prepelica. Otišao je sa tadašnjom suprugom u Guču, na njeno imanje.

- Nisam bio na nuli, već u minusu - priča on. - Ali, zahvalan sam Bogu što se to desilo. Svi smo živi i zdravi, a saznao sam i ko su mi pravi prijatelji.

Nikola je pokrenuo akciju i pomogao svom prijatelju Nikoli Jankoviću da ode za Tursku i tamo uradi transplantaciju bubrega. Pomogao je i maloj Iskri Zeak, tada desetogodišnjoj devojčici, da ode na operaciju u jednu belgijsku kliniku jer joj je djagnostifikivano teško maligno oboljenje oka. Pomagao je i najugroženijim stanovnicima Čačka, a prepeličja jaja poklanjao je i davaocima krvi u ovom mestu. Poklone je davao i onima koji su odbijeni da daju krv, zbog povišenog pritiska ili malokrvnosti.

- Njima su lekovita jaja potrebnija - ističe Nikola, inače dobitnik mnogobrojnih priznanja i zahvalnica, među kojima i za brigu o deci Banjaluke, Društva za cerebralnu i dečju paralizu Kraljeva, Univerzitetske dečje klinike Tiršova...