TIJANA SE IZBORILA ZA PRAVO DA RODI DETE POKOJNOG MUŽA: Posle višegodišnje pravne bitke Leskovčanka može u Srbiji da nastavi proceduru VTO

Do sudskog spora, kako Tijana kaže za "Novosti", došlo je zbog tumačenja člana 41 Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji koji ima samo jednu rečenicu i koja glasi da je u postupku vantelesne oplodnje dozvoljeno upotrebljavati reproduktivne ćelije, odnosno embrione od davalaca koji su živi. A, Tijana i njen suprug su embrione zamrzli pre njegove smrti i nisu davaoci koji su odustali od embriona. Upravo ova činjenica tj. tumačenje reči "davalac" bila je presudna da Tijana konačno dobije spor.

- Konačnu presudu drugostepenog suda da mogu sama da planiram svoje potomstvo, dobila sam 11. septembra i presrećna sam - kaže nam Tijana Prizrenac Nedeljković. - Sada nastavljam sama, ali konačno bez ikakvih briga i bez borbe sa članovima zakona, institucijama i birokratijom. Sada mogu sama da nastavim započetu proceduru vantelesne oplodnje ovde u Srbiji, a da mi nisu potrebne nikakve dodatne saglasnosti.

Tijanin suprug bolovao je od raka testisa. Agresivne hemioterapije počeo je da prima od 2010, kada su mu lekari saopštili da neće moći da ima potomstvo.

- Izneneđenje za nas stiglo je 2016. godine kada je moj suprug na jednom kontrolnom pregledu uradio spermogram. Po savetu lekara ušli smo u proceduru zamrzavanja embriona u jednoj leskovačkoj privatnoj klinici. Ubrzo se, međutim, stanje supruga pogoršalo i on je preminuo. U trenucima kada mi se muž borio za život, saznala sam da neću moći da koristim te embrione, pa smo suprug i ja uz pomoć advokata sačinili zaveštanje po kome mi on dozvoljava da ih koristim posle njegove smrti. To, međutim, nije bilo dovoljno da ostvarim svoja prava i pokrenut je sudski postupak.

Za ovu pobedu pred sudom, kako kaže Tijana, dragoceni su joj bili pomoć i podrška Ane Marković (47) iz Beograda. Ana je, ranije, iz istog razloga dobila presudu koja takođe potvrđuje da je ona vlasnik zamrznutih embriona, nje i njenog pokojnog supruga.

I ona, kao i Tijana, kaže da je problem nastupio zbog lošeg tumačenja Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji.

- Mi nismo davaoci već vlasnici embriona - kaže nam Ana. - Oni su nastali spajanjem mojih i suprugovih reproduktivnih ćelija, dakle nisu dobijeni od trećeg lica.

Ana za naš list kaže da su njen suprug i ona, koji imaju ćerkicu, 2021, nakon što je Ana izgubila prirodnu trudnoću, na jednoj privatnoj klinici u Beogradu posle postupka vantelesne oplodnje (VTO) embrine dali na čuvanje na period od dve godine.

- Ubrzo nakon toga, moj suprug, koji je bio lekar, inficirao se koronom i u januaru 2022. preminuo. Nešto kasnije sam poslala zahtev Upravi za biomedicinu da produžim čuvanje dobijenih embriona, ali su me oni odbili sa obrazloženjem da za to mora da postoji potpis oba supružnika. Tada je krenula moja agonija. Pitala sam se na osnovu kojih potpisa oni mogu da unište, odnosno spale te embrione, kada za njihovo dalje čuvanje, premeštanje i upotrebu traže potpis i mene i mog muža. Dakle, za uništavanje oni mogu da odluče bez oba potpisa, a za produžetak čuvanja ne mogu... Odlučila sam da se borim za svoja prava...