ODRASLI SU PRERANO Učenici sa KiM gosti vršnjaka u Subotici: Šetali smo i uveče, glasno se smejali, čak i zapevali
ŠETALE smo do uveče. I to same, pa smo mogle da pričamo naše tajne i dogodovštine, glasno smo se smejale, čak i zapevale malo. Našim drugarima je to možda čudno, ali mi to kod kuće odavno ne smemo da radimo. Ne krećemo se sami, a kad se smrači ne idemo nigde. Ne smemo.
foto:J.L.
Ovako nam svoje utiske iz Subotice prepričava Teodora Jovanović, učenica petog razreda iz sela Grnčar kod Vitine na Kosovu i Metohiji. Dok je ovo govorila razdragani glasić više nije bio detinji, u trenutku ga prekrivaju zebnja i strah. Ali, radost što je u Subotici uspela je da joj vrati onu iskrenu dečju radost:
- Drugi put sam kod Sofije Anić. Lepo nam je i opušteno, a bezbedno. Gradivo nam je isto, ali je škola drugačija, jer nas u razredu ima troje. Foto: J. Lemajić
Ona i još četrdesetak đaka iz srpskih enklava kod Srbice i Obilića i iz Kosovskog Pomoravlja prve dane septembara provode kod vršnjaka u Subotici. Stigli su u okviru akcije "Deci Kosmeta sa osmehom - zajedno u školskim klupama", koju već 17 godina organizuje NVO "Dečja radost" iz Gnjilana. Ugostili su ih vršnjaci iz osnovnih škola "Sonja Marinković", "Jovan Mikić", "Jovan Jovanović Zmaj" i "Ivan Goran Kovačić".
Kako je učiti u drugačijem životnom okruženju osetili su i Bogdan Vasić i Ognjen Đorđević, učenici sedmog razreda OŠ "Bora Stanković" u Koretištu kod Gnjilana. Foto: J. Lemajić
- Naš domaćin je Novak Vukoje, super se igramo i družimo. Nas u odeljenju ima 14, mi smo baš veliki razred, ali ovde ih je mnogo više i ima mnogo više učionica - pričaju dečaci utiske. - Naše selo ima oko 500 stanovnika i svrstava se u veća, pa imamo drugara za igru. Ali ni blizu kao u Subotici.
I njihova vršnjakinja Vanja Kujundžić kaže da joj je lepo u Subotici:
- Sa drugarima sam obišla Svetovaznesenjski hram, Zoološki vrt na Paliću, Gradsku kuću i vidikovac na njoj. Družimo se i uglavnom smo napolju. Bile smo kod drugarice, pravile frizure, šminkale se, išle smo i u bioskop - dodaje Vanja. Foto: J. Lemajić
ODRASLI SU PRERANO...
NAŠE enklave na KiM nisu bezbedne. Deca su upućena jedni na druge, žive u sokačićima gde ima igralište i tu se priča završava. Ne mogu da odu bilo gde bez roditelja i nastavnika. Odrasli su prerano. Ali su naučili da cene to što imaju, da budu strpljivi. To se i vidi u odnosu na vršnjake u Subotici. Ali, ovde se rađaju velika prijateljstva koja traju. Mnogo roditelja i dece iz Subotice su bili kod nas na KiM, što je divno i zahvalni smo im što pokazuju da nas ne zaboravljaju - kaže nastavnica Gordana Tomić.
Za 17 godina, tokom ove akcije više stotina mališana sa KiM boravilo je u Subotici i stvorilo prijateljstva za ceo život. Dolazak na sever Srbije i za njih i za njihove roditelje je pravi mali praznik. Foto: J. Lemajić
- Deci sa KiM ovde kao da se otvori neki drugi svet i zato su im i roditelji. Najpre zbog slobode kretanja koja otvara razne mogućnosti. Neki su prvi put bili u bioskopu, videli velike radnje i druge zanimljivosti koje mogu da vide samo na internetu. U našim školama je malo dece, cela škola je kao jedno ovdašnje odeljenje. Ali, snašli su se i već se javljaju da odgovaraju - ističe Gordana Tomić, nastavnica srpskog jezika iz OŠ "Milan Jakšić" u selu Banje kod Srbice.