ŽEDNI SMO, A PORED DVE REKE ŽIVIMO: Meštani Brusa i okolnih sela već četiri meseca muku muče zbog nedostatka vode

D. Matović

29. 08. 2024. u 11:49

STANOVNICIMA Brusa i okolnih sela preostalo je jedino da gledaju u nebo i mole za kišu... Dugo je već nije bilo, a ona im može biti trunka spasa da bi imali vodu za piće. U varošici na ušću dve planinske reke, Rasine i Graševine, duže od četiri meseca restrikcije vode su svakodnevne, a vanredna situacija na snazi je već 70 dana. Sušni septembar, koji su najavili meteorolozi, dodatno je zabrinuo meštane.

Dragana Matović

Život je u ovom kraju postao nepodnošljivo težak, a svakodnevica pretvorena u borbu da se obezbedi voda za osnovne potrebe. U selima je još gore, jer mora da se napoji stoka i zaliju vrtovi. Poljoprivrednici kažu da vode nemaju ni za piće, a kamoli za useve. Pojedina seoska domaćinstva koja su priključena na gradski vodovod, već mesecima nemaju ni kap vode. Zemlja ispucala, ljudi se muče. Slično je i u samom Brusu.

- I kad svi imaju vodu, mi koji živimo preko Rasine najčešće je nemamo - kaže nam kuvarica Jelena Kojić. - Juče je došla u tri sata, a nestala već u šest. Šta može da su uradi za tri sata?! A, to traje celo leto.

Dragana Matović

 

Jelena nam kaže da je ova situacija podseća na njeno detinjstvo. Odrasla je u podnožju Kopaonika, u selu Blaževo, kod Brzeće.

- Naučila sam da štedim vodu, tako da mi ove restrikcije ne padaju teško fizički, već psihički. Živimo u gradu, a nemamo vode! U selu se čovek nekako snađe, u gradu je mnogo teže. Najtužnije mi je kad vidim da se gradski stadion u Brusu svakodnevno zaliva, da radi perionica automobila, a da mi obični građani vodu nemamo. Nije mi jasno kako za njih ima vode, a za nas građane nema.

Rasinu "pregaze" u opancima

NIVO reke Rasine ovog leta je toliko nizak da može, kako meštani kažu, da se "pregazi u opancima, a da se ne pokvase čarape".

- Naši radnici idu po selima da iskopaju virove da bi meštani imali dovoljno vode. Obezbedlili smo i cisterne, kao i sudove za lagerovanje vode - kaže Lukić. - Problem je što ljudi ne mogu da imaju vodu na česmi kad im zatreba, ali za njihove osnovne potrebe je ima dovoljno. Prošle zime nije bilo snega na Kopaoniku, tako da je normalno što su izvori na Srebrncu presušili. Da je bilo drugačije, ne bismo imali toliko problema. Situacija je teška, te moramo da tražimo još neka alternativna rešenja.

U prodavnicama police sa flaširanom vodom su poluprazne. Na ulicama ljudi, uglavnom stariji, nose kese pune "kupovne".

- Mesecima je ovako - kaže nam jedna starija gospođa. - Vode nemamo u toku noći. Kuća mi se pretvorila u skladište. Bilo je sušnih leta i pre ovoga, ali nikad u Brusu ovoliko restrikcije nije bilo. Neko nema vode danju, neko noću, a neko živi bez vode dva meseca. Ne možemo da uključimo veš mašine, bojlere, da se kao ljudi okupamo. Nekad smo imali najbolju vodu u državi, a sad je puna hlora i bljutava!

Dragana Matović

 

I u lokalnim restoranima je sve prilagođeno aktuelnoj situaciji. Konobari čak, upućuju goste da kad izađu iz toaleta, ruke mogu da operu u bašti. Tamo su postavljene plastične kantice za vodu, pa sapun u ruke i kap po kap...

- Preko zime u Brusu ima vode - kaže nam Obrad Burgić, koji je, kao i mi, svratio da se osveži u restoranu. - Ko ima kofu ili bure, pravi zalihe, ko nema - nema ni vode. Ne može čovek ni da se okupa. Veliki problem je što isključuju vodu po najvećim vrućinama. Kada je bio najjači toplotni talas, vodu nismo imali od 10 do 17 sati. Restrikcije su i noću, tako da ne možemo da koristimo jeftinu struju, pa su nam računi za nju nekoliko puta veći. Ne pamtim kada sam uključio bojler ili mašinu po nižoj tarifi. Za socijalno ugrožene stanovnike to je veliki izdatak.

Pre osam godina Burgiću je uspešno urađena transplantacija jetre.

- Juče sam išao kod lekara na kontrolu u Beograd. Krenuo sam u četiri ujutru, nisam mogao da se umijem i kad sam se vratio kući ponovo nije bilo vode. Svaki dan gledam komšije kako "hvataju" vodu za unuke. Greju je na šporetu da decu istuširaju. Živimo kao u 19. veku, a imamo dve reke i mnogo planinskih izvora. Žedni smo, a pored dve reke živimo.

Inače, Brus se snabdeva vodom prirodnim padom sa izvorišta na Kopaoniku. A, u poslednjih 50 godina malo je urađeno, kako bi se napravila nova izvorišta ili pojačao protok vode.

- Trenutno raspolažemo dovoljnom količinom vode koja bi mogla da zadovolji potrebe svih korisnika koji su priključeni na mrežu, ali imamo velikih problema zbog nenamenske potrošnje vode - tvrdi Milivoje Lukić, v.d. direktora JKP "Rasina". - Nenamensku potrošnju vode teško možemo da kontrolišemo. Nemamo fabriku vode, a kapacitet sa izvorišta je zbog vremenskih uslova slabiji. Potrošnja vode se ne smanjuje, pa smo morali da proglasimo vanrednu situaciju. Svako domaćinstvo od 3.600, koliko ih je priključeno na mrežu, jednom u tri dana mora da dobije vodu i to za sada uspevamo.

Dragana Matović

 

Lukić kaže i da je vodovod u Brusu star i da ima gubitaka dragocene tečnosti i u cevovodu.

- Ali, to nije veliki gubitak. Obezbedili smo dovoljne količine vode na izvorištu. Jedini problem je nenamenska potrošnja. Imamo mnogo potrošača u selima koja nemaju ni reku, ni jezero, ni bunare, ni potoke. Oni koriste vodu iz vodovoda za polivanje bašti, malinjaka, za stoku... Pojedina gazdinstva imaju po 100 ovaca ili krava. Meštani vodu koriste i da napune svoje bazene, za zalivanje travnjaka, pranje automobila... Jednostavno, ne razmišljaju o tome da svi treba da imaju vodu za osnovne potrebe.

Pogledajte više