ŠIRI SE MIRIS SA UŽARENIH SKARA: U Leskovcu ove sedmice, tradicionalno, sve je u znaku specijaliteta sa roštilja i zabave

Eminu zatičemo u poslu u jednom od „vagon restorana“ formiranih duž glavne gradske saobraćajnice sa kojih dolazi opojan miris rasnovrsnih specijaliteta sa roštilja mameći prve posetioce. Ako se po jutru dan poznaje, leskovački i ugostitelji iz drugih gradova Srbije imaće ove godine razloga za zadovoljstvo, jer je Emina jedva uspela da izdvoji malo slobodnog vremena kako bi podelila svoje prve utiske.

- Ima posla preko glave. Ove godine smo super počeli, a videćemo kako ćemo da završimo. Nadamo se da će ovako biti i narednih dana – smeje se Emina dok od konobara prima novu narudžbinu sa bogatog menija.

Male, velike i gurmanske pljeskavice, ćevapi, uštipci, kobasica, bela i dimnjena vešalica, batak...Zanosni miris koji dolazi sa užarenih skara privlači veliki broj kupaca, dok su mesta u improvizovanim restoranima odavno popunjena.

Eminu morate stalno i iznova da tražite pogledom. Ona „zuji“ u, čini nam se, prilično haotičnom okruženju. Međutim, posle izvesnog vremena shvatamo da sve drži pod kontrolom, uz neizostavne šale na svoj, ali i na račun svojih kolega. Omiljena je među njima, ali i među mušterijama, jer ova žena ne skida osmeh sa lica. Kaže da su leskovačke roštiljdžije otkrile mnoge tajne pripreme svojih specijaliteta, ali da još uvek ima važnih detalja koje čuvaju samo za sebe.

- Ne smemo baš sve ovako javno da vam kažemo. To čuvamo za sebe i mlađe kolege koji uče ovaj zanat. Prema njima smo nesebični, jer će oni da nastave tradiciju koju mi danas negujemo. Sve je u iskustvu – ponovo uz osmeh priča Emina i odlazi po „dve velike gurmanske i četiri male“, jer gost ne sme da čeka.

U svetsku prestonicu roštilja već su pristigli turisti sa svih strana. Tu su gosti iz mnogih gradova Srbije, a ugostitelji nam kažu da ima ljudi i iz Severne Makedonije, Rumunije, Bugarske, Slovenije i drugih zemalja. Oni, sa svojim domaćinima, tokom sedam dana trajanja ove manifestacije pojedu oko 50 tona mesa koje prođe kroz ruke veštih majstora roštilja naviknutih na dim ćumura.

- Vruće je. Nije lako, ali smo navikli na to. Kada se neki posao voli ništa ne može baš toliko da bude teško. Tu je i tradicija koju čuvamo i negujemo prenoseći je sa starijih na mlađe generacije. I to nam je važno, kao i sećanje na one pre nas – ističu roštiljdžije sa kojima smo razgovarali.

Gastronomsku ponudu na "Roštiljijadi" čine i drugi lokalni kulinarski specijaliteti, poput "Leskovačke mućkalice" koji su, zahvaljujući svom jedinstvenom ukusu, dostigli svetsku slavu, a ugostitelji iz zapadne Srbije, su se pobrinuli i za to da ljubitelji prasećeg i jagnjećeg pečenja ne ostanu "kratkih rukava".

- Roštiljijada nije samo festival hrane već pravi izraz naše kulture i tradicije. To je prilika da pokažemo sve ono što Leskovac čini jedinstvenim, našu bogatu kulinarsku baštinu, srdačnost i neumornu energiju - istakao je Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca na otvaranju 34. „Roštiljijade“.

Neizostavni deo jedne od najvećih i najposećenijih turističkih manifestacija u zemlji su pravljenje najveće pljeskavice na svetu, kao i tradicionalna nadmetanja za titulu najboljeg majstora roštilja, a svoja znanja odmeriće i učenici ugostiteljskih škola.

I leskovački hotelijeri su dali sve od sebe da boravak u Leskovcu gostima ostane u dugom i lepom sećanju. Smeštajni kapaciteti su gotovo popunjeni, a u restoranima je rezervacija obavezna, posebno za predstojeće dane vikenda za kada slobodnih soba u leskovačkim hotelima više nema.

Na trgu, svake večeri, bogat zabavni program, dok se u baštama kafića traži mesto više kao i u „vagon restoranima“ u neobičnom „Leskovačkom vozu“ čija lokomotiva purnja, a on stoji na mestu gde je bio i pre 34 godine. Opružio se duž glavne leskovačke štrafte spreman da primi, prema proceni organizatora, više stotina hiljada gurmana od kojih mnogi već godinama uživaju u leskovačkom meraku i nadaleko čuvenom južnjačkom gostoprimstvu.