SELJAČKI PARTI U MOKRINU: Za pobedu u čičkarošu moraš da slušaš Sosu (FOTO/VIDEO)

Nastao je iz želje da tako podsećaju na stare običaje svoga kraja, da od zaborava sačuvaju nekadašnje seoske igre i, nadasve, da se "družidu" i dobro provedu. Za svoj groš. I niko im ne može osporiti da nisu uspeli u tome. Protekle subote održan je jubilarni, 15. "Seljački parti". Na Vašarištu se sjatilo "mlogo" sveta, i staro i mlado, porodice i prijatelji, rođaci i drugovi, gospoda i seljaci. Došlo, kažu, više od 3.000 ljudi. Sabrali se sa svih strana. Bilo i stranaca.

- Prvi "parti" organizovalo je Udruženje ribolovaca kao takmičenje u kuvanju riblje čorbe. Već od drugog sam se prihvatio organizacije i uveo sve igre koje imamo i danas. Uz pomoć sponzora uspevamo da je održavamo i ona sada izgleda tako da mislim da može da nam bude na ponos. Lokalna samouprava nam nimalo ne pomaže. I ne treba, sami ćemo - kaže, pomalo sa inatom, Neša Čavić, čovek koji je već godinama zaštitni znak i organizator ove jedinstvene mokrinske zabave o kojoj se danima priča.

Kao pravi "uvrnuti" Mokrinčanin on svake godine gostima i učesnicima šalje originalnu pozivnicu. Ovaj put je skočio iz vazduha, padobranom iz aviona. Da bi "ajeroplan" mogao da ga nosi, korpulentni polulala-polubosanac morao je da se smanji - pa je smršao čak 18 kila. Ali tako mu i odelo lepše stoji. Jer za "parti" oblači bele paorske "kudeljne gaće", jer se samo takav slaže sa svojom "Vojvodinom, vašarskom i harmonikaškom, raspusnom, pitomom i birtijaškom". Onom spremnom da "zaigra i zavitla".

A vitlalo se na partiju na razne načine. Deca do 12 godina krunila su kukuruz i pravila bunare od čokanja. Takmičili su se ko će više okruniti i bolji bunar napraviti. Oni tek malo stariji, do 14 godina, trkali su se u džakovima, a svi zajedno gađali slamom.

Odrasli su kuvali riblju čorbu, čak 40 ekipa je bilo prijavljeno za takmičenje. Svi timovi oko kotlića su lepo označeni, a imena slikovita i maštovita: "Bećari", "Ljubav na seoski način", "Ja i moj teča"; "Mokrinski majstori", "Sudopere". Krčkali su se kotlići, pržilo meso na roštilju i talandarama, na ražnjevima okretali jaganjci i prasići. Koliko je toga bilo niko nije brojao.

Snažniji i spretniji su se nadigravali u nošenju džakova sa žitom, okretanju traktorske gume, bacanju udalj cigle starog formata, ali i trakarenju. To je kada muškarci svoje partnerke posednu u drvena ili metalna kolica sa jednim točkom i voze ih do cilja, sve trčeći između bala slame zavezanih očiju.

- Pravo, pravo, sad desno, levo, sad okret - navode ih one iz trakare.

Sose uživaju u trakarama, ali i u čikarošu. To je nova zanimljiva igra u kojoj je Lala opet zavezanih očiju, ali nosi svoju ženu i opet mora da je sluša.

- Igra čičkaroše je kada muškarac s povezom na očima nosi žene "na krkače" - na leđima. Ona ga šapatom na uvo navodi kuda treba da ide da ne bi "udario" na stogove slame već da sve prepreke prođe i bude najbolji - objašnjava Čavić.

A kakva bi to zabava bila da se "ne zapeva preko njiva, da zabride kosti". I može da bude i "sirovo, i prosto, i divlje i ludo", kako ko "vole". Važno je da bude svima prijatno, deci i odraslima, ženama i muškarcima, domaćima i gostima. A uvek bude dobro svima, jer je na ovoj zabavi opušteno, iskreno i prirodno. Finale je označilo kolo. Ne banatsko, već užičko. Pa, onda koncert i vatromet. Veselo i raskošno. I tako će biti uvek sve do "smaka sveta". Jer Mokrinčani su "od paorske krvi, psovki, radosti i snova".