DA LI ĆEMO JESTI BRAŠNO OD CRVA: Neobičan naučni projekat Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (FOTO)
DA koke dok šetaju dvorištem čeprkajući pronađu i po kojeg crva i u slast ga pojedu, odavno je poznata stvar, dok one koje se odgajaju u kavezima i u zatvorenom prostoru nemaju tu privilegiju. To će se uskoro promeniti, pa će i ove druge imati priliku da jedu, ovu, njima omiljenu "poslasticu". Naime, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, grupa profesora, istraživača i naučnika, već mesecima radi na projektu "Prosistem".
Foto Lj. P. i Poljoprivredni fakultet
O čemu je zapravo reč, u razgovoru za "Novosti" otkriva dr Miroslava Polovinski Horvatović, viši naučni saradnik na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu, jedna od osam učesnika u pomenutom projektu i ističe da je cilj da od crva, konkretno larvi, naprave brašno, koje se dodaje ostalim komponentama za ishranu živine.
- Uzgajamo crva brašnara "tenebrio militor", i izučavaju se samo larve - kazuje naša sagovornica, objašnjavajući da su one svarljivije. - Uradili smo ogled sa ovim insektima, hranili smo ih da utvrdimo njihovu svarljivost. Poznato je da su insekti dobri za ishranu životinja, zbog proteina.
Objašnjavajući proces kako se dolazi do brašna od crva, naša sagovornica kaže da larve prolaze tehnološki proces, i u jednom momentu se prekida njihov rast, tako što se skuvaju, odnosno blanširaju. Kuvanjem se ujedno i sterilišu, a zatim se suše. S obzirom na to, da larve imaju puno masnoće, ona se mora ocediti, a zatim se melju i dobija se brašno.
- Radimo metabolička ispitivanja sa različitim količinama larvi koje će se stavljati u hranu, kako bi se došlo do one odgovarajuće - predočava dr Polovinski Horvatović. - Larve se hrane različitim hranivima kako bi se dobio što povoljniji hemijski sastav. Metabolički ogled će biti najpre na manjem broju brojlera - pilića, i tada ćemo saznati koji procenat je najpovoljniji za svarljivost. Tek nakon toga krenuće ogled na 1.200 pilića.
Crve, odnosno larve, novosadski naučnici gaje u oglednom polju u Temerinu, gde je smešten ogranak Poljoprivrednog fakulteta, i tamo su za njih stvoreni idealni uslovi.
Da bi skrenuli pažnju na svoje projekte, eksperimente i ono što rade u laboratorijama, usudili su se da naprave i čokoladu sa insektima.
Uzeli su smesu belgijske čokolade i izlili na larve. Oni koji su je probali, kažu da je pod zubima bila hrskava, kao kranč. A namera novosadskih naučnika bila je da tim nesvakidašnjim proizvodom na našim prostorima, skrenu pažnju na projekat čiji je cilj proizvodnja larvi insekata za prehranu živine i stoke, alternativa biljnom proteinu i sve većoj potrebi za proizvodnjom proteinske hrane u svetu i kod nas.
Prednost uzgajanja
PREDNOST uzgajanja insekata se, prema rečima naše sagovornice, ogleda i u tome što se na određenom prostoru, na nekoliko polica mogu proizvoditi proteini i imati ih čitave godine, jer resursi proizvodnje hrane postaju ograničeni. Prednost ovakvog načina proizvodnje je što je sigurnija od one na otvorenom, odnosno njivama.