ISPOVEST MARKA KOME JE PRESAĐENO SRCE: Dobio sam novu šansu, svaki dan je dragocen

Godinu dana posle uspešno obavljene transplantacije, ovaj hrabri i uporni Kraljevčanin, rodom iz Užica, po zanimanju učitelj u invalidskoj penziji, nedavno je sa članovima porodice, prijateljima i komšijama proslavio svoj prvi rođendan sa novim srcem u grudima.

- Punih godinu dana ne nosim srčanu pumpu sa kojom sam živeo od 2015. i sve mi deluje pomalo neverovatno. Osećam se zaista kao preporođen čovek, fizički sam više nego dobro, odlično funkcionišem i kako vreme prolazi verujem da ću biti sve bolje. Proletelo je minulih godinu dana oporavka tokom kojeg sam bio najpre u potpunoj izolaciji, potom konstantno morao da nosim zaštitnu masku i izbegavam kontakt sa ljudima. Tek kada je prošla zima tokom koje su uobičajene prehlade i infekcije, upravo za nedavni sinov deveti rođendan, skinuo sam masku i postepeno se, koliko-toliko, vraćam uobičajenim aktivnostima – započinje svoju priču za „Novosti“ Marko Mitrić sa više nego jasnim optimizmom i u glasu i u očima.

Prema njegovim rečima prve srčane tegobe počele su još 2009. godine. Tada je, usled srčane slabosti, osećao veliko zamaranje i prilikom najobičnije šetnje, a s obzirom na to da se stanje vidno pogoršavalo, ubrzo mu je ugrađen pejsmejker na Klinici „Dedinje“.

- I tako sam živeo do 2015. godine, u međuvremenu se oženio i zasnovao porodicu. A onda, dva meseca nakon što mi se sin rodio, doživeo sam srčani udar i kliničku smrt. Ugrađena mi je srčana pumpa i tri godine je nekako proteklo bez većih tegoba. Onda su, međutim, počele da se javljaju i ponavljaju ozbiljne infekcije, a najkritičnije je bilo 2019. kada sam se po treći put suočio sa životnom opasnošću. Bilo je više nego jasno da je jedini spas da dobijem novo srce i počelo je iščekivanje i stalna neizvesnost – nastavlja Mitrić svoju ispovest.

Nakon što je uminula pandemija koronavirusa, ne gubeći nadu da će jednog dana i dobiti novo srce, Marko je 2023. konačno dočekao poziv sa Klinike za transplantaciju srca Univerzitetsko-kliničkog centra Srbije i operacija je uspešno obavljena 29. jula.

- I tu je bilo komplikacija, od zgrušavanja krvi do padanja pritiska, ali je, kako su mi kasnije ispričali anesteziolozi, novo srce odjednm „proradilo“ i počelo normalno da kuca. Posle 35 dana i dve biopsije otpušten sam sa klinike na kućni oporavak. Dobio sam šansu za novi početak, novi život. Mnogi sa istim zdravstvenim, srčanim problemima to, nažalost, nikada ne dočekaju i toga sam i te kako svestan – priča naš sagovornik.

Uz redovnu terapiju koja se mora primenjivati tačno u određeno vreme, izbegavajući da provodi previše vremena na suncu, težak fizički rad i zdravo se hraneći, Mitrić pokušava da se vrati normalnim, svakodnevnim aktivnostima.

- Pre neki dan sam posle ko zna koliko vremena ponovo plivao na bazenu, planiram da možda odem i na more. Shvatio sam da je svaki dan dragocen, svaki trenutak koji provedem sa svojim sinom. Završio je drugi razred, trenira karate, živahan je, voli društvo i sport – zaključuje Marko. - Mnogo opuštenije sada gledam na život. Prebrodio sam najtežu bitku. Ko je bio donor, to zaista ne znam, ali svaki otkucaj mog srca je istovremeno i ogromna zahvalnost i njemu i njegovoj porodici.

JEDNA FAMILIJA

- TRETMAN na Klinici za transplantaciju bio je fantasatičan. Svi smo mi jedna familija. I pacijenti, i medicinske sestre i doktori. Cenimo i brinemo se jedni o drugima. Na društvenoj mreži oformili smo grupu „Transplantacija srca“ gde se međusobno pomažemo, razmenjujemo iskustva i informacije – kaže Marko Mitrić.

LjUBITELj DOBRE MUZIKE

- VOLIM da slušam muziku, to mi je najdraža zanimacija. Domaći i strani rokenrol – otkriva nam Marko svoj hobi. - Uživam slušajući Bitlse, Partibrejkerse i „Eyesburn”. Jedva čekam neke nove koncerte jer one prethodne nisam mogao da posećujem.