LJUBINE VRLINE ZA KORIST OTADŽBINE: Lapovo ne zaboravlja zasluge zemljaka LJubomira Jovanovića koji je ostavio dubok trag u istoriji Srbije

To svakako nije jedina zasluga Ljubomira Jovanovića, jednog od značajnijih ličnosti Kraljevine Srbije. Završio je Mađarsku zemaljsku akademiju i borio se za prava seljaka. Predsednik opštine Lapovo bio je od 1891. do 1893. godine, sa još nekoliko uglednih domaćina 1899. godine osnovao je prvu zemljoradničku zadrugu i postao njen prvi predsednik, bio je jedan od osnivača i prvi predsednik Agrarne banke u Beogradu. Ostavio je i dubok trag na političkoj sceni Srbije, jer je kao član Radikalne stranke u više mandata bio poslanik u Narodnoj skupštini Kraljevine Srbije. Dva puta je bio predsednik Narodne skupštine, a u jednom mandatu prvi potpredsednik.

- Dok je tokom Prvog svetskog rata sa poslanicima i vojskom boravio na Krfu, napisao je dnevnik, koji sadrži veoma važne podatke o povlačenju kroz Srbiju, Crnu Goru i Albaniju, kao i životu srpske političke elite u emigraciji. Dnevnik se čuva u Istorijskom arhivu Šumadije u Kragujevcu. Učestvovao je u donošenju važnih odluka za Srbe u izbeglištu i one pod okupacijom. Izborio se da se mladi koji su bili na frontu vrate i završe maturu. Govorio je da su tokom rata ostali bez školovanih ljudi, a oni će biti potrebni velikoj Srbiji - navodi za "Novosti" profesor istorije u Srednjoj školi "Nikola Tesla" u Batočini Marko Stanojević.

On dodaje da je kao prvi potpredsednik Vlade koju je formirao Nikola Pašić proglasio čin ujedinjenja južnih Slovena, a njegove reči da je tokom rata: "istočena najbolja krv naše zemlje, satrvena najjača snaga njena, uništeno tecivo mnogih radnih pokoljenja pre nas", ostaće uvek upamćene.

Kao predsednik Odbora za podizanje spomenika izginulim Lapovcima, izborio se da im se 3. juna 1934. godine otkrije spomenik. Okupljenom narodu obratio se rečima: "Rat nismo hteli, nismo kukavički klonuli i podlegli, bačenu smo rukavicu prihvatili, borili smo se, padali i ginuli, živote svoje davali za slobodu sviju vas, da biste vi mogli ostati u punoj slobodi, da pokoljenja učite kako otadžbinu treba čuvati i braniti" - kaže Stanojević i dodaje da jedna ulica u Lapovu nosi njegovo ime.