SIMBOL HRABROSTI I IZDRŽLJIVOSTI VOJNIKA I SELJAKA: Navršava se 110 godina od Cerske bitke - Prvog trijumfa srpske vojske u Velikom ratu

Invazija bečke Balkanske vojske pod komandom Oskara Poćoreka usledila je posle besomučnog artiljerijskog bombardovanja srpskih gradova i sela od 29. jula do 11. avgusta duž celih 550 kilometara granice uz Dunav, Savu i Drinu.

Glavni udar počeo je 12. desantom Austrougara preko Save i Drine, a komandant Druge srpske armije general Stepa Stepanović je prozreo nameru neprijatelja da kroz dolinu Jadra zauzme dominantni Cer.

Srpski vojskovođa je samonicijativno naredio da 15. avgusta u tri ujutro, Kombinovana divizija usiljenim maršom krene iz Banjana kod Uba ka Ceru, a oko 23 sata istog dana ova jedinica je, posle 40 kilometara paklenog marša, uletela u boj sa neprijateljem.

- Srpski vojnici stigli su na položaje kod Tekeriša noću, dok je besnela letnja oluja. Na početku bitke uopšte nisu bili svesni snage neprijatelja na ovom prostoru, gde su se sukobili sa trupama desne kolone austrougarske 21. landverske divizije i 9. pešadijske divizije. Ogorčene borbe vođene su celu noć, a u bitku su, sa obe strane, uvođene jedinice onako kako su pristizale. Strahovite borbe prsa u prsa "na bajonet" trajale su sve do zore. Mrak su ispunjavali reski šumovi bajoneta koji su probadali meso i lomili kosti, tupi udarci kundaka i rvanje dve vojske praćeno izbezumljenim kricima - opisuje istoričar dr Miloš Timotijević.

Ujutru 16. avgusta 1914. sa padina Cera poraženi austrougarski vojnici povlačili su se u neredu, ali to nije bio kraj bitke. Ona se nastavila celog sledećeg dana sa austrougarskom 9. divizijom koja je nadirala iz doline Lešnice. Njena modernija i brojnija artiljerija i mitraljezi nanosili su strahovite gubitke srpskim jedinicama, koje su počele da se kolebaju. Tada je na liniju vatre stigao general Stepa i povratio moral svojim vojnicima koji su branili Cer u oblaku barutnog dima, čije su padine bile pokrivene leševima i umrljane krvlju.

Srpske jedinice su do večeri 16. avgusta izgubile polovinu oficirskog i trećinu boračkog sastava angažovanog u bici, ali su neprijateljski gubici bili još veći i glavnina austrogarske Balkanske vojske od 200.000 vojnika krenula je u povlačenje ka Drini.

Sve se odvijalo suprotno od scenarija pravljenih na osnovu preciznih obaveštajnih podataka, da srpska vojska ima neuporedivo manje naoružanja, koje je već pohabano u balkanskim ratovima, još manje municije, da kod Srba samo prvopozivci imaju kompletnu uniformu, da oskudevaju sa hranom, da isprežu volove iz plugova da bi im vukli topove. Kako je bilo moguće da takva vojska porazi brojnije i bolje opremljene carske trupe?

Poćorek je naredio elitnoj 9. diviziji da 17. avgusta svom snagom napadne Cersku udarnu grupu koju su činile Kombinovana i Moravska divizija prvog poziva. Situcija je postala kritična kada je u bitku uletela Timočka divizija prvog poziva, tek pristigla usiljenim maršem iz Lazarevca. U noći 18. avgusta Kombinovana divizija je ponovo u oluji vodila teške borbe, jer je 13. zagrebački korpus silovito nastupao dolinom Jadra, ali preokret je donela Moravska divizija drugog poziva, posle 36 sati marša ušla u bitku i zaustavila neprijatelja. Ofanziva se slomila 20. avgusta i načelnik srpskog generalštaba vojvoda Radomir Putnik obavestio je kralja Petra "da je glavni neprijatelj poražen kod Jadra i na planini Cer". Do 24. avgusta je i poslednji austrougarski vojnik isteran iz Srbije.

ZA 12 DANA UBILI  4.000 CIVILA

NAPAD Austrougarske nije bio usmeren samo na uništenje srpske vojske, naglašava dr Miloš Timotijević:

- Iako je austrougarska vojska u prvom naletu u Srbiji boravila svega 12 dana, ubila je oko 4.000 staraca, žena, dece i zarobljenih vojnika, često na zverski način, uz mnoge paljevine, pljačku, pojedinačna i masovna silovanja, odvođenje muškaraca, žena i dece u logore. Na stotine kuća je spaljeno, bez ikakvog vojnog razloga. Takvi postupci unapred su planirani, a od austrougarskih vojnika su se tražile surovost i bezobzirnost. Srbija je morala da se bori ne samo za očuvanje državne nezavisnosti, već i biološki opstanak srpskog naroda.