KAKO SU SMEDEREVCI 1939. NAPRAVILI MOST NA SUVOM? Reku Jezavu su "doveli" tek kasnije kad su prokopali novo rečno korito, a staro zatrpali
Ljudi vekovima grade mostove da premoste reke i spajaju obale, samo su Smederevci napravili najpre most, a tek kasnije reku. To je most koji i danas stoji u blizini Smederevske tvrađave, verovatno jedini na svetu napravljen na suvom, na reci Jezavi koje nema.
Foto N. Živanović
Smederevci su prešli igricu – rekli bi u žargonu mladi danas da znaju priču o starom mostu na Jezavi kraj Smederevske tvrđave, davno zatvorenom za saobraćaj.
Priča počinje tridesetih godina prošlog veka, u vreme Kraljevine Jugoslavije, kada se zemlja gradila, te je dosta novaca izdvojeno i za gradnju mostova. Tako je i Smederevo dobilo deo kolača. Vreme je prolazio, novac se malo po malo trošio na razne stvari, a gradnja mosta nije počinjala. Kada je stigla vest da će komisija sa najvišeg mesta da pođe u obilazak gradilišta, kako bi proverili kako se državni novac troši, nastala je panika. Brže bolje, most je morao da se napravi.
"PROKLETA" I TEČE U DVA SMERA
PREMA predanju, reka Jezava je prokleta, a prema rečima hroničara grada, nekada je bila dvosmerna! Navodno, kada se Velika Morava izlivala u jesen gurala je reku u korito, i ona se ulivala u Dunav, a na proleće Dunav je Jezavu vraćao Velikoj Moravi, te se ulivala u nju.
-Tadašnji opštinski iženjer, Boško Trifunović učinio je jedan, malo je reći, neobičan potez. Rešio je da napravi most na suvom. I napravio ga je na suvom 1939. godine. Tek kasnije, ispod mosta prokopan je novi tok reke Jezave, a stari je zatrpan, kaže gradonačelnica Smedereva Jasmina Vojinović. Foto: N. Živanović
A osim o mostu, ova priča nosi i sudbinu reke Jezave koju neki Smederevci zovu rekom koje nema. Naime, iako je zvačno duga 47 kilometara, njen tok je ispresecan. Od ušća u Dunav ima je tek stotinak metara, sok ostatak ove reke morate tražiti po smederevskim selima i naseljima. U jeku industrijalizacije, zatrpano je najpre staro, a zatim i novo korito ove divne reke. Ekolozi tada nisu ništa rekli.
Upravo tu, u ovoj priči, mesta ima i za srednjevekovnog vladara Srbije, despota Đurđa Brankovića. On je, kaže predanje, odlučio da gradi tvrđavu na mestu gde ga dovede jato gusaka. Tako je i bilo, te se despot skrasio na ušu Jezave u Dunav. Čak je i kanal prolazio kroz tvrđavu. Danas, reka koje ima i nema, udaljena je od utvrđenja upravo jer je tok reke izmenjen. Odgovor na ovu dilemu, zapravo, početak je priče o izgradnji kamenog mosta na Jezavi. Foto: N. Živanović
Sudbina kamenog mosta dovela je konačno i do jedne važne odluke. Most će, kako se najavljuje, od starine postati turistička atrajcija.
-Plan je da uskoro započnemo rekonstrukciju starog kamenog mosta na Jezavi. Daćemo mu novi život 85 godina nakon što je sazidan na suvom. Uskoro počinje posao na uređenju marine, tako da ćemo nasred imati sređen, ulepšan i cvećem okićen most, kaže gradonačelnica Smeereva, Jasmina Vojinović.
Tako će, izgleda sudbina mosta koji je nastao pre reke, biti bolja od sudbine Jezave koju smo imali, a danas je malo imamo, a više nemamo.