PONOSNE SMO ŠTO ŽIVIMO NA SELU: LJubav prema tradiciji više od 100 žena iz Srbije okupila u mreži "Jezgro"
RAVNICA i asfalt Maju Živković nisu mogli dugo da zadrže.
Đorđe Radošević
Napustila je studije menadžmenta u Novom Sadu i vratila se u Bulinovicu kod Knjaževca. Udala se, dobila dve ćerkice. Redak genetski poremećaj starije uvukao ju je u sumorne bolničke sobe... Ona i suprug život su prilagodili detetu i njenim potrebama.
Majin muž radi u privatnoj firmi, a ona se bavi poljoprivredom i stočarstvom. Godinama sakuplja semena autohtonih sorti: povrće pristiglo iz raznih krajeva sveta. Vremenom je nastao i "zoo-vrtić" gde slobodno šetaju koke, ovce, koze, konj, psi, mačke, magarac.
- Rodile su se ideje o edukativnim radionicama i druženju za decu sa smetnjama u razvoju, a planiram da svoj paradajz prerađujem u kečape različitih boja i ukusa - kaže Maja koju su ove ideje "izabrale" za program "Novo lice žena sa sela".
Ona je jedna od stotinak njih iz Srbije koja se prijavila da učestvuje u ovom projektu Mreže "Jezgro" u kojoj su žene spremne i voljne da pomognu drugim ženama na selu. Uče jedne od drugih, pohađaju stručna predavanja. Đorđe Radošević
- Započeli smo sa 19 žena, a sada nas ima 107 aktivnih članica - kaže nam Dragana Tomić Pilipović, stručnjak za razvoj ruralnih zajednica i osnivač Centra za društveno odgovorno preduzetništvo (CDOP) i Rural hab-a, koja sa porodicom živi u Vrmdži kraj Sokobanje. - Mnoge ideje i projekti izrodili su se kroz naše druženje. Ove žene su ponosne što žive na selu, žele da prenesu tradiciju, iskustvo i da promovišu porodične vrednosti. Svaka od njih ima svoju ličnu priču i borbu. Naše članice su rođene na selu, druge su se doselile iz grada ili su se vratile iz inostranstva. Đorđe Radošević
Odlučile su da "udruže" svoje proizvode: med sa i bez rena, džem, slatko, ukrasne predmete od šaše, ručno vezene priveske, magnete od prirodnih materijala... I, nastala je kutija "dar ljubavi" sa delima njihovih ruku.
- Proizvodi su napravljeni na istoku, jugoistoku i severu Srbije, a kako je sadržaj kutije modularan i otvoren za sve žene iz mreže, može se reći da je "dar ljubavi" Srbija u malom - kaže Tomić Pilipović. - Naša vrata otvorena su i za žene koje maštaju i žele da se presele na selo.
Piše pesme i mesi salčiće
ROĐENA u Kolubarskom Leskovcu kod Stepojevca, Gordana Glišić se posle udaje doselila u Šume kod Topole. Kad su joj se sinovi osamostalili, položila je vožnju i završila krojački kurs. Noću pravi pite sa orasima, makom, salčiće, a preko dana hrani bikove, ovce, svinje, piliće...
- Volim da iz srca zapevam, da pišem pesme i ništa mi nije teško - kaže ona.
Anica Janevski odrasla je na Staroj planini. Tu je zavolela pletenje, kako kaže, glavnu aktivnost žena na selu:
- Ideja mi je da tradicionalnu nit predstavim na savremen način. Drago mi je što sam deo ovog projekta, sada smo kao jedna velika porodica.
Između heklice i šipuraka
JELISAVETA Vidaković iz Malog Izvora, sela između Zaječara i Knjaževca je master bibliotekar-informatičar, bez ijednog radnog dana u struci. Trenutno su joj u žiži zasadi šipuraka, oraha i dunja. Osim toga voli da hekla i veze.
- Jedva čekam da savladam razne bodove i da stvaram slike od konca - kaže Jelisaveta. - Mnogo sam naučila na predavanjima preko Mreže "Jezgro". Nisam dosad mislila da mogu biti sposobna za razne stvari, ali uz podršku zajednice koju sam stekla u okviru ovog programa, shvatam da mi je nebo granica. Vidim promenu u razmišljanju, od onog "Nema od toga ništa", preko "Možda mi ovo i uspe" do "Sigurna sam u svoj proizvod i znam da ima mesta i za mene u ovom haotičnom svetu".
Posle povratka iz Švajcarske, sa porodicom, u Kosjerić, gde je rođena, Tijana Marić je rešila da u selu Seča Reka nastavi tradiciju predaka, dužu od 130 godina. Nastavnica francuskog jezika je postala vodeničarka:
- U svet Mreže "Jezgro" i projekat "Novo lice žene sa sela" zaronila sam spontano, baš kao i u vodenicu. Zauzvrat sam dobila odskočnu dasku, motivaciju, solidarnost, potvrdu da sam na pravom putu, mnoga velika iskustva i znanja, razumevanje... Važno je shvatiti da su sva znanja i veštine vredne, neke ćemo iskoristiti ubrzo, neke zaboraviti pa obnoviti, ali osećaj da smo sve jednake i da jedna drugoj pružamo i prihvatamo podršku i iskustva beskrajno je dragocen.