KRVAVA PARTIZANSKA ŽETVA: Četiri kolubarska sela pre osam decenija bila zavijena u crno zbog akcije paljenja žita

Ovo kaže novinar i publicista Dragiša Božić iz Moravaca kod Ljiga, koji je stravični događaj opisao u svojoj knjizi “Crveni metak”. To štivo je potresni zbornik nedaća koje je narod trpeo tokom strahovlade nove komunističke vlasti u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata.

- U toku nemačke okupacije, partizani su organizovali akciju “ni zrno žita okupatoru”, ali to nisu bili napadi na neprijateljske magacine sa oduzetim žitaricama, već paljenje vršalica i požnjevene pšenice seoskih domaćina – objašnjava Dragiša Božić. - U trouglu Lazarevca, Aranđelovca i Dudovice položaje su držali ravnogorci, koji su, da bi sprečili partizane da pale žito i vršalice, postavljali straže, uglavnom mladiće upisivane kao borce na čekanju, bez oružja.

Krajem jula 1944. godine, Svetislav Polomčić i Života Ivanović iz Barzilovice postavili su svoju vršalicu na parni pogon u Dudovici, a kada su partizani preko svojih doušnika saznali da tu nema naoružanih četnika, već samo mobilisani mladići, organizovali su napad. Nikakvog otpora nije bilo, za kratko vreme svih 15 mladića je ubijeno, vršalica je zapaljena, zabeležio je Božić u knjizi.

- Od svih ubijenih, jedan je imao 47, dvojica po 30 godina – kaže Božić. - Svi ostali, njih dvanaestorica, imali su od 19 do 23 godine. Četvorica su bili jedinci. Dvojica su bili izbegli u Srbiju iz Bosne, od ustaškog noža, a smrt ih je dočekala na Kolubari i sahranjeni su u Čibutkovici kod Lazarevca, daleko od svog zavičaja.

O tragediji, Božiću je u pero govorio Jova Polomčić (79) iz Barzilovice, koji je, veli, samo pola sata pre napada sa ostalom decom otišao sa njive. Kada je bio blizu kuće, nastala je pucnjava, nebom se odsijavala vatra od zapaljenog dreša. Sećao se Jova, koji je u međuvremenu preminuo, da su majke ubijenih jedinaca do kraja života nosile crninu. Kad su došli komunisti na vlast, rodbina ubijenih o tom događaju morala je da ćuti.

- Taj napad desio se u prvi sumrak, pucnjava je trajala poprilično kratko, a kada se sve utišalo posle nekog vremena pored naše kuće, iz pravca Dudovice, prošla je grupa partizana – kazivao je autoru knjige sada pokojni Radovin Milošević (93) iz Čibutkovice. Imali smo tada volove, pa sam sa zapregom dovezao u Čibutkovicu dvojicu ubijenih, a tamo, na gumnu, bio je pravi haos. Ubijeni su ležali u krvi, kuknjava rodbine koja je došla po pokojnike... Taj prizor večno mi se urezao u pamćenje.

O ovom događaju, partizanski izvori navode da je “pobeda nad četnicima u Dudovici bila jedna od većih pobeda NOP u kolubarskom kraju posle 1941. godine”. Poznati partizan Živomir Nestorović, Žika Darosavac, u knjizi “Crvene staze” ističe da su Prvi šumadijski odred i Druga šumadijska brigada NOV napali četnike u Čibutkovici i Dudovici, ubili 15, a 20 zarobili...

- Tužno je što je sećanje na ovu strašnu tragediju bezmalo iščilelo – kaže Dragiša Božić. - U ova četiri sela ni danas, posle toliko decenija, nema nikakvog obeležja o ovom događaju. Nema nikoga ko bi pamćenje na ovaj zločin prenosio novim generacijama, jer ubijeni mladići nemaju potomaka, nisu ni stigli da formiraju svoje porodice. O ovom krvavom događaju u Čibutkovici, Dudovici, vlada muk. Ni danas nema nikakvog interesovanja da se ovim mučenicima podigne beleg...