I NIKOLA KRENUO STOPAMA SVOG DEDE: Opstaje sajdžijski zanat u Paraćinu, u radnji jedinoj od Jagodine do Kruševca

U to vreme u gradu na Crnici bilo je bar nekoliko takvih majstora. Prilike su se menjale, stari zanati su nestajali, a među njima i sajdžije. Jedino su otac i sin, Jovan i Nenad, decenijama istrajavali u svojoj radnji, koja je više od pola veka na istom mestu.

I danas, u glavnoj ulici kod pijace, popravljaju se merači vremena, ali je u radnji samo Nenad. Mada je izgledao vrlo vitalno, stariji Popović iznenada je preminuo pre dve godine.

- Tezga za kojom je radio još stoji netaknuta, onako kako ju je moj otac ostavio te večeri kada je otišao kući. Nemam srca da odatle bilo šta sklonim. Ali, važno je da zanat ima ko da produži, da znanje ostaje u porodici - priča za "Novosti" naslednik Nenad. On je sa ocem kao majstor ravnopravno počeo da radi još kao devetnaestogodišnjak. Kasnije je Jovan otišao u penziju i radnju je "preveo" na sina, ali su satove sve vreme zajedno popravljali.

- Nije bilo boljeg sajdžije od mog oca u Pomoravlju i okolini, tvrdim. Uspeo je da svoje znanje prenese na mene, kao što ga ja sada prenosim na njegovog unuka, a svog sestrića Nikolu. On je inženjer, tridesetogodišnjak. Par meseci nakon dedine smrti izrazio je želju da nauči njegov zanat. Sa radošću sam to prihvatio. Nikada u ovom zanatu šegrta nismo imali, ali sad sigurno znam da će bar Paraćin uvek imati sajdžiju - uveren je Nenad.

I ne samo Paraćin. Njegova radnja jedina je od Jagodine do Kruševca gde se časovnicima udahnjuje život. Pogotovu onim starim, zaboravljenim, koji su drage uspomene. Obim posla se u poslednje vreme čak i povećao, bez obzira na alarm na mobilnim telefonima. Ljudi donose na popravku stare mehaničke satove koji se ponovo vraćaju u modu, zidne, budilnike, ali najviše obične ručne, za zamenu baterija ili kaiševa.

Iskusni sajdžija objašnjava da je komplikovana popravka svakog časovnika za koji treba napraviti deo kog nema na tržištu.

- Lager delova za stare satove uopšte ne postoji. Otac je do pred smrt pravio sam osovine za džepne časovnike. Naučio je to dok je bio još šegrt. To su vrlo komplikovane popravke i samo pravi majstori mogu da ih rade. Ja još imam delove od ranije. Snalazim se na sve načine, kupujem u inostranstvu, nabavljam i od kolega iz drugih gradova. Nažalost, premalo ima registrovanih sajdžijskih radnji. Nešto više je samoukih majstora koji popravljaju "vreme" za sebe i prijatelje.

oka, sigurne ruke i dobre volje, potrebna još i - smirenost. Precizan rad ili smiruje, ili čini čoveka još više nervoznim.

- Uglavnom me smiruje. Uznemirim se retko, i to samo onda kada ne mogu da rešim problem. A takvih situacija zaista ima malo jer i ja, kao i moj otac, radim ovaj posao čitavog života.