KNJIGE ČITAJU U VINSKOM PODRUMU: Seoski kulturni centar Markovac jedinstven primer kako dobro može da se iskoristi nasleđena kuća
U NEKADAŠNjOJ štali i bivšem vinskom podrumu, police i ormari napravljeni od stare buradi puni su knjiga za decu i odrasle, a okolo bojice za likovne radionice. U dvorištu, pored drvenog ambara koji se odavno ne koristi, postavljeni stolovi. Tu leti deca crtaju, glume, pevaju...
SKC Markovac
I unutra i u dvorištu prepunom rastinja održavaju se književne večeri, biblioterapije, čitalačka, muzička, likovna, dramska i sportska druženja. Odrasli pozajmljuju knjige iz biblioteke i učestvuju u javnom čitanju poezije u okviru projekta "Nicanje poezije"... I sve to besplatno.
Ovo je zasada jedini prostor u Markovcu, kod Svilajnca, u kom deca mogu da se pridruže vannastavnim aktivnostima, a odrasli da se sretnu sa svetom umetnosti. U tu svrhu, beogradska pozorišna rediteljka Anđelka Nikolić adaptirala je kuću nasleđenu od bake Nade Babić, koja je tu živela sve do 2010. i napravila oazu na kojoj bi svako selo moglo da im pozavidi.
KULTURA I POLjOPRIVREDA
IMALI smo i jedan rezidencijalni program o napuštenim voćnjacima sa studentima grupe za scenski dizajn Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Kroz projekat smo pokušali da povežemo kulturu sa ekologijom i poljoprivredom: kako napušteni voćnjaci mogu da se reanimiraju i postanu mesto sureta u zajednici - kaže Anđelka Nikolić.
- Prvi program koji smo organizovale glumica Anita Stojadinović i ja bilo je pozorište na selu, 2019. Potom smo došle na ideju da otvorimo biblioteku sa imenom Ekaterine Pavlović, prve žene u selu koja je naučila da čita, u drugoj polovini 19. veka, u vreme kada su u školu išli samo imućniji dečaci. Ideja vodilja nam je da bi svi trebalo da imaju pristup kulturi i obrazovanju. Počeli smo da širimo sadržaje, a projekat se ubrzao u vreme korone, dok sam i sama boravila ovde. Pridružilo mi se više obrazovanih mladih žena koje su želele da daju doprinos zajednici - kaže Anđelka Nikolić.
Godine 2020. nastao je Seoski kulturni centar "Markovac", koji je umrežen sa mnogim organizacijama i institucijama kulture. Između ostalog sa Beldoksom, zahvaljujući kom, po okončanju ovog festivala u Beogradu, dobijaju filmove za emitovanje u Markovcu. Povremeno organizuju i filmoterapiju, odnosno radionice na kojima učesnici razmenjuju iskustva, emocije i asocijacije koje je određeni film kod njih izazvao.
- U Markovcu nema sadržaja za decu - objašnjava Vesna Stanojković, koja vodi dečju muzičku radionicu i omladinski klub. - Na radionicama najviše radimo ritmičke aktivnosti, koje pomažu formiranju motoričkih sposobnosti, spretnosti i preciznosti, a deca najviše vole pevanje. Smišljamo koreografije uz pesme koje su im drage, a slušamo i klasičnu muziku. Osim što uče i zabavljaju se, oni se i druže, pa tako nisu samo uz "pametne" telefone i laptopove. Roditelji koji ih dovedu mogu da pozajme knjige u našoj biblioteci, formiranoj od donacija građana i nekih izdavačkih kuća.
SPASAVANjE DOMA KULTURE
EKIPA Seoskog kulturnog centra "Markovac" želi da spase lokalni Dom kulture, koji propada jer decenijama nije u upotrebi. Volonterskim akcijama sređivanja osposobili su deo prostora, pa tu jednom nedeljno radi njihova biblioteka i povremeno se održavaju kulturni programi.
Muzička radionica imala je više javnih nastupa, od kojih deca naročito vole onaj u beogradskom Malom pozorištu "Duško Radović".
Aleksandra Miladinović, porodični psihoterapeut, dva puta mesečno organizuje biblioterapije - okupljanja na kojima odrasli čitaju priče, pesme ili odlomke iz romana, a potom razgovaraju o ličnom doživljaju i refleksijama. Nije im strano da se rasplaču ni od smeha, ni zbog tuge.
- Sve što se kaže, ostaje ovde, a ljudi sa biblioterapija odu bez tereta - dodaje Aleksandra.