SPAS ZA LUKU U RUSIJI: Fondacija humanosti "Novosti" podržala akciju za pomoć trogodišnjem dečaku

Luka ima tri godine i boluje od cerebralne paralize. Njegovo malo telo, krhko i nemoćno, bori se sa nevoljama. Majka, iscrpljena i zabrinuta, tu je da pokuša da mu olakša bol.

Luka je rođen prevremeno, u 29 nedelji, carskim rezom. Ubrzo mu se javilo moždano krvarenje četvrtog stepena, koje je ostavilo trajne posledice - cerebralnu paralizu, epilepsiju i teško oštećenje vida. Dečak ne sedi, ne puzi, ne hoda i ne govori. Potrebna su sredstva za fizikalne terapije, banjska lečenja i za troškove puta i smeštaja u jednu rusku kliniku gde bi za mališana potražili spas. Fondacija humanosti "Novosti" je odlučila da pomogne ovom dečaku.

- Luka je morao u bolnicu, jer je imao napade, spazme. Loši su mu bili nalazi moždanih funkcija, ali nadamo se da ćemo se sledeće nedelje vratiti kući - tiho govori Ivana.

Lukine terapije su skupe, a porodica živi u iznajmljenom stanu od plate Ivaninog supruga Gorana i pomoći dobrih ljudi.

- Potrebno nam je za Lukine terapije 1.500 evra mesečno - kaže Ivana. - Tri puta nedeljno idemo kod logopeda. Sve to dugo traje i sporo ide, ali mi ne odustajemo. Nadamo se da ćemo uspeti da sakupimo dovoljno novca da odemo u Rusiju na biološku terapiju. Na jednoj klinici u gradu Ufa garantuju da će za tri godine uspeti našem sinu da vrate vid. Dečak koga poznajemo je krenuo na tu terapiju i posle dva odlaska mu je bolje.

U ovom trenutku to putovanje za porodicu Agatonović je nedostižno. Samo za avionske karte im je potrebno 500.000 dinara.

- Ide se dva puta godišnje i ostaje po deset dana. Boravak u klinici košta 1.300 evra i toliko bismo možda mogli da sakupimo. Prevoz je preskup - uzdiše majka. - Ruski lekari garantuju poboljšanje, ali lečenje traje tri godine. Mi se nadamo da će Luka napredovati, ali niko ne može sa sigurnošću da kaže šta će biti sa njegovim govorom.

Luka ne govori mnogo, ipak, njegovo "mama" Ivani mnogo znači.

- Verujemo da će jednog dana moći da priča više. Ide i na masažu jezika, obraza, na terapiju hranjenja - kaže Ivana.

Ivana i Goran imaju još jednog sina Vasilija. On je zdrav dečak. U septembru kreće u prvi razred.

- Vasilije je velika podrška Luki. Povezani su na poseban način. Vasilije voli i podržava svog mlađeg brata - ističe Ivana. - Srce mi se cepa kad me pita: "Mama, kad će Luka da ozdravi? Kad će Luka da se igra sa mnom?". Nama niko ne garantuje da će naš sin da prohoda ili progovori. Naše je da se trudimo, da pokušamo i da se nadamo boljitku. Goran i ja smo navikli na strepnju, da je svaka naša radost krhka. No, odustajanje za nas nije opcija.