POČAST VOĐI KURIDŽINE BUNE: U Bilišanima Donjim kod Obrovca, otkrivena spomen-ploča popu Petru Jagodiću, srpskom narodnom prvaku iz Dalmacije

Inicijativa za postavljanje obeležja koje podseća na značajan, ali skrajnut deo naše prošlosti potekla je od Milorada S. Kuraice iz Subotice, a rodom iz Plavna.

- Petar Jagodić rođen je u Bukovici oko 1666. Bio je sveštenik u Crkvi Svetog Petra i Pavla u Biovičinom Selu, koja sada proslavlja pet vekova postojanja. Pre 320 godina u borbi za prava srpskog naroda stao je na čelo Bukovičke bune i sa sobom poveo 7.000 Srba. Zbog otpora mletačkom okupatoru dospeva u zatvor i tamo ostaje 40 godina bez dana pomilovanja. Preminuo je 9. aprila 1749. u Zadru. Ova skromna, a tako važna i velika spomen-ploča je, iskreno se nadam, samo početak ka željenom cilju, a to je obnova njegove rodne kuće - kaže Kuraica.

Dodaje i da će Srbi iz ovog kraja Dalmacije podneti predlog Sinodu SPC da se pop Petar Jagodić Kuridža kanonizuje.

- Kuridžina buna, nažalost, nije ušla u istorijske udžbenike naše zemlje, ali jeste u italijanske. Tamo se može pročitati o buni Morlaka, kako glasi venecijansko ime za stanovništvo dalmatinskog kopna, protiv mletačke vlasti, 1704. u Bukovici i Ravnim Kotarima - priča Kuraica. - Posle Karlovačkog mira 1699. utvrđena je nova mletačko-turska granica u Dalmaciji, pa su dinarski pašnjaci postali ilegalni za dalmatinske stočare. Zbog ogromnog mletačkog harača, kao i pritisaka da se Srbi iseljavaju i pokatoliče, pop Jagodić je skinuo mantiju i stao pred svoj narod čiji gnev usmerava na skupljače venecijanskog harača "decime". Srbi kninskog, drniškog, skradinskog i šibenskog kraja digli su se na ustanak.

Tako je pred Zadar došlo 7.000 ustanika i 70 njihovih glavara. Kako nisu imali vojnu snagu da uguše ustanak, Mleci su iskoristili srpsku neslogu i privoleli sebi jednog po jednog glavešinu. Neki od njih pobegli su u Liku, a pop Kuridža je zatamničen u zloglasni zatvor ispod Duždeve palate u Veneciji. Pušten je posle četiri decenije, star, bolestan i slep.