PRAVE MUZEJ KOJI SE - SADI: Supružnici Ivana i Dragan Sretenović, nedaleko od Monice, čuvaju stare i sade nove vrste drveća
BUKVE su sposobne da gaje prijateljstvo, i da se čak uzajamno hrane. Neverovatno su društvene, ali samo u odnosu na svoju vrstu, dok druge biljke "napadaju" da bi se povukle. Hrast je oduvek bio sinonim snage i uzvišenosti, i fizičke i duhovne. Prvo je među stablima postalo simbol mnogih vladara, pa se najčešće susreće u heraldici.
Privatna arhiva
Pokazuje nam Ivana Sretenović drveće u neobičnoj šumi. Ona i njen suprug Dragan odlučili su da u blizini njihove porodične kuće, u selu Tolić podno Maljena, naprave muzej koji se ne gradi nego - sadi. Od komšije su kupili 24 ara zemlje sa idejom da tu bude Muzej šume.
- Kada smo šumu raskrčili od trnja i korova, pronašli smo tridesetak različitih stabala - kaže Dragan. - Poželeli smo da ispričamo priču o svakom drvetu koje smo tu zatekli, a posadili smo i neke vrste koje rastu na drugim kontinentima dok smo nekoliko stabala zasadili u čast važnim porodičnim događajima. Kada je rođen naš sin Dimitrije posadili smo paulovniju, koja u Kini raste od davnina. Prema verovanju na Dalekom istoku, svaka porodica bi trebalo da ima makar jedan predmet u kući izrađen od ovog drveta jer donosi sreću i blagostanje. Legenda kaže da će feniks sleteti na njeno drvo samo ako je vladar te zemlje dobar i pametan. A, pokazalo se da listovi paulovnije dobro upijaju ugljen-dioksid, koji je glavni krivac za takozvani efekat staklene bašte. Privatna arhiva
Dragan i Ivana nam pričaju zanimljive priče o drveću kojih nema na internetu: da se grab pominje kao pokroviteljsko drvo u horoskopu Druida, a od davnina mu se pripisuje sposobnost da razbistri svest, poveća koncentraciju i poboljša pamćenje. A, breza, prema verovanjima, u svom lišću krije duše mrtvih.
- Upravo zbog toga je naši preci nisu sadili uz samu kuću, već pored kapije - priča Ivana. - Obavezno su pored ovog drveta stavljali klupu da bi uživali u njegovoj lepoti i razgovarali sa njim. Smatralo se da unosi mir u dušu. I brest je poznato i lekovito drvo, za koje su vezana mnoga verovanja. U Sreteničkoj župi je "samovilsko" drvo pod kojim se ne sme sedeti, ni zaspati. Kod Šida se spominje jedan brest na kome ima najviše vila. O kultnom odnosu prema brestu svedoče i imena naselja. Samo u centralnoj Srbiji od 2.850 dendrotoponima po brestu nosi naziv čak 85: Brestovik, Bresnik, Brešće, Brestovica... Privatna arhiva
Zastajemo i pored ariša i bora.
- Ariš se koristio za gradnju i rekonstrukciju mnogih građevina širom sveta. U izgradnji Venecije korišćeno je više od 400.000 njegovih stabala. Drveni elementi od sibirskog ariša krase unutrašnjost moskovskog Kremlja, kao i Zimski dvorac u Sankt Peterburgu. Upečatljiv primer je katedrala Svetog Stefana u Beču, koja je potpuno uništena u požaru 1258. i obnovljena 1263, pri čemu su za to uglavnom korišćene grede od sibirskog ariša koje su preživele požar - kaže Dragan.
Mesto i za zapostavljene vrste
U MUZEJU šume nalaze se i zapostavljene vrste drveća, koje novije generacije, nažalost, malo poznaju.- Stekao sam utisak da su ljudi čuli za mnoge od njih, a da ne znaju kako izgledaju - kaže Dragan. - Imamo staro drvo mušmule, divlju trešnju i dud. Posle obilaska, posetioci kod nas mogu da probaju sok od zove, koja takođe raste u našoj šumi.
Privatna arhiva
Sretenovići su odrasli u gradovima: Ivana u Beogradu, a Dragan u Čačku. Pre šest godina, posle venčanja, odlučili su da se dosele na imanje Draganovog dede, smešteno četiri kilometra od Mionice. Ivana je diplomirani ekonomista, a Dragan je završio turizam.
- Nasledio sam ovo imanje kada je deda preminuo 2009. - kaže Dragan. - Da se ne bi ugasilo, zasadio sam aroniju na maloj parceli, a sada je gajimo na dva i po hektara. Kasnije sam zasadio i šljive, a kada smo Ivana i ja odlučili da se preselimo, renovirali smo staru kuću i obnovili sve objekte. Mogli smo da živimo u gradu, ali nešto nas je vuklo da se preselimo na selo. Život je ovde mnogo lepši i izazovniji nego u gradu. Naša deca rastu uz kobilu Dobrilu i naše pse i mačke: Ljubicu, gospođu Savku, Balerinu, Gileta, Prla i Loru.