JOŠ JEDNA LAŽ STIGLA IZ PRIŠTINE: Sultana Murata ubio je kosovski Albanac?!
MURATA Prvog je na Kosovu polju, na Vidovdan 1389, zapravo ubio ranjeni Albanac, "koji je sabrao sav svoj inat i nasmrt udario sultana Murata"!
Boj na Kosovu, ulje na platnu Adama Stefanovića iz 1870.
Ovo je, 30. juna, u rubrici kultura, objavila prištinska "Koha" (i na svom sajtu na srpskom jeziku), pozivajući se na deo knjige francuskog monaha Vensana Minjoa "Istorija Otomanske imperije" (Histoire de l'Empire Ottoman) iz 1771, u prevodu Skendera Ljatifija. U istom tekstu, posegli su za argumentom više, pa tvrde i da su Rusi u 18. veku saznali da je ubica sultana Murata - kosovski Albanac, koji je već u 18. veku u ruskoj književnosti nazivan "Miljezi Korbila", "Miljoš Obilja", "Miljoš Kobiljeva", "Miljoš Obiljeva"!
Ovim, kako ga nazivaju "izuzetnim otkrićem", albanski istoriografi, po ko zna koji put prinebegavajući falsifikatima, slobodnim prevodima i "ubacujući" po reč-dve u originalne istorijske tekstove i knjige, zapravo pokušavaju da, ne slučajno, zatvore krug i učine neoborivom svoju ranije iznetu laž da je Miloš Obilić - Albanac. Foto: Printskrin
A, šta je zapravo objavljeno u "Kohi", i šta zaista piše u knjizi francuskog monaha?
Pišući o pripremama Kosovske bitke, "Koha" navodi kako je Minjo pisao "da je, da bi se suprotstavila napredovanju Osmanlija, ujedinjena vojska balkanskih naroda sastavljena, između ostalih, od Albanaca koji im se, prema njemu, nisu potčinila do tada, a nešto kasnije Vlasi, Mađari, Dalmatinci, Tribali, stavljeni pod komandu kneza Lazara od Srbije, bila odlučna da zaustave osmanlijsko napredovanje".
IZ NASLOVA IZBACIO BEOGRAD
O SKENDERU Ljatifiju, prevodiocu dela knjige, Vensana Minjoa, od podataka se može naći da je publicista, novinar, analitičar i romansijer rođen u Preševu, koji od 2006. godine živi i radi u Belgiji. Za "Kohu" piše "istorijske" tekstove od januara 2022. godine, a pre odlaska u Belgiju bio je i saradnik IWPR (Institute for war & peace reporting) iz Preševa. Inače, u objavljenom tekstu delo je nazvao "Istorija Otomanske imperije" iako mu je precizan naziv "Istorija Otomanskog carstva od njegovog nastanka do Beogradskog mira 1740" (Histoire de l'Empire Ottoman, depuis son Origine jusqu'a la Paix de Belgrade en 1740)
Tačan prevod Minjoovog zapisa sa francuskog, međutim, glasi:
"Da bi se suprotstavio napretku Osmanlija, Lazar, knez Srbije, sastavio je vojsku od Vlaha, Mađara, Dalmara, Tribala i onih među Albancima koji nisu bili potčinjeni."
Ne mareći za precizan prevod, a uzimajući za tačan onaj čiji je autor Skender Ljatifi, "Koha" u opisu sultanovog ubistva, tvrdi da francuski monah piše: Foto: Vikipedija
"Kada se verovalo da je pobeda izvesna, Murat je sišao sa konja i začuđeno hodao po bojnom polju. Primetio je da su skoro svi leševi neprijatelja bili golobradi dečaci. Ovom prilikom, general karatinske vojske rekao je sultanu da su balkanski ratnici mladi i neoženjeni, a da su se usudili da priđu maču muslimana! Dok je general još govorio, ranjeni Albanac, koji je zagrizao zemlju (prašinu) u njegovoj blizini, sakupio je svu svoju snagu, tačnije sav svoj inat, da udari sultana, kojeg je prepoznao po veličanstvenosti oružja i dubokom poštovanju koje su sledbenici iskazivali prema njemu. Albanski ubica je raskomadan na licu mesta, dok je sultan okružen vojskovođama, koji su iskreno proklinjali ovu krvavu pobedu, preminuo posle dva sata".
U originalnom pisanju francuskog monaha piše da je "nesrećnik raskomadan na licu mesta", a ne kako to "Koha" objavljuje da je "albanski ubica raskomadan na licu mesta".
Na kraju teksta, da bi prevodu dela knjige dali na "težini", prevodilac Skender Ljatifi i prištinski medij koji ga prenosi, već su potražili "krunski dokaz" o Albancu ubici sultana Murata, u koji bi po njihovoj proceni morali da poveruju čak i Srbi, pa su posegnuli za Rusima. Foto: Vikipedija
Naime, potkraj objavljenog teksta se navodi da "iako francuski iguman Vensan Minjo u svojoj knjizi 'Histoire de l'Empire Ottoman', objavljenoj 1771. godine u Parizu, poimenično ne spominje Albanca koji je ubio sultana Murata", zahvaljujući tom njegovom delu prevedenom na ruski i objavljenom u Sankt Peterburgu 1789. godine, "čak je i tadašnje rusko mnjenje saznalo da je ubica sultana bio kosovski Albanac", "iako se u ruskoj književnosti nekoliko godina kasnije njegovo ime pisalo kao 'Miljezi Korbila', 'Miljoš Obilja', 'Miljoš Kobiljeva', 'Miljoš Obiljeva'".
S obzirom na to da su Albanci ranije tvrdili da je Miloš Obilić bio albanski vitez, za prevodioca Skendera Ljatifija i "Kohu", ovo njegovo pominjanje u ruskoj verziji valjda je nesporan dokaz da je Muratu presudio Albanac!
STIGLI I DO VOLTERA
DA bi svojoj najnovijoj laži dali na važnosti, prevodilac Skender Ljatifi i "Koha" koja ga prenosi, u tekstu podsećaju da je Vensan Minjo rođen u Parizu između 1725. i 1730. godine, da je bio unuk čuvenog filozofa Voltera sa kojim je, kako navode, "bio u odličnim odnosima". Na stranici "Vikipedije" na francuskom jeziku se, međutim, navodi da je Volter bio Minjoov ujak, pa se prevodilac tako još jednom "izgubio u prevodu".
Tako su Albanski istoričari "upotpunili" seriju svojih istorijskih laži. Ranije su "otkrili" i besramno objavljivali da su Nemanjići u stvari "potomci albanske familije Nimani", da je "Karađorđe čistokrvni Albanac" i kako je dvoglavi orao na svetom tronu u Manastiru Dečani "jasno obeležje Albanije".