ZVEKIRI NA KAPIJAMA MAGREBA: "Novosti" u Maroku, od trgova i sukova kraljevskih gradova, preko kanjona i pustinje, do vrhova Atlasa (FOTO)
NA pragu svake nove kulture čeka neki tipičan detalj arhitekture, koji trajno ostaje kao asocijacija na grad, predeo, zemlju. U Maroku, to su - vrata.
Foto privtna arhiva
Indigo-plava, zelena, sa ukrasima od kovanog gvožđa, uokvirena čipkastim lukovima, od kamena ili gipsa, sa mozaicima... Metalna, ili od masivnog drveta u duborezu, kao i ona oslikana cvećem.
Neki od tih ulaza u darove (kuće bez dvorišta), ili riade (one luksuznije, sa baštama okruženim kolonadama i mnoštvom odaja) imaju dva zvekira, za dvoja vrata. Prema zvuku se prepoznaje da li je pristigao domaćin, ili stranac. To je znak za žene, koje u kući ne pokrivaju kosu maramom i slobodnije su obučene, da se povuku, ili nastave sa svakodnevnim poslom. U podne, u dovratku, može i da se odrema, kada na drugom mestu nema hlada, kao na neprekidno uzavrelom marakeškom trgu Džema el-Fna, najvećem i najuzbudljivijem u Africi. Oko njega se šire sukovi zatrpani začinima, tekstilom, kožom, kujundžijskim majstorijama i drugim zanatskim rukotvorinama. Foto privatna arhiva
Usred drevne medine, opasane zidinama iz 12. veka, to mesto - preko dana velika pijaca (urbana žila kucavica), a sa prvim mrakom najveći restoran pod vedrim nebom - nije samo atrakcija za putnike, već je sačuvalo značenje kakvo je trg imao u srednjem veku. I dalje se tu razmenjuju roba i ideje, zabavlja se i intenzivno živi, dešavaju se mala i velika čuda. Defiluju akrobati, krotitelji zmija i rajskih ptica, pripovedači i muzičari, Berberi u živopisnim nošnjama, zabrađene žene koje kanom iscrtavaju tetovaže...
A digitalno doba ušunjalo se preko mobilnih telefona kojima turisti prave svoje fotografske suvenire. I ako im se u kadru nađe neko od aktera neobičnih prizora, prići će i tražiti svoju tarifu. Ipak, ono što se događa na trgu nije samo komercijalna predstava, već i marokanska svakodnevica, duboko ukorenjena u običaje. Većina ih je tradicionalno obučena u dželabe i sa maramom ili fesom na glavi, i kad nema "publike". Slično je i u drugim medinama četiri kraljevska grada, pod zaštitom Uneska. U lavirintu 9.000 uličica najstarijeg dela Fesa, u kome se gube i oni koji su tu odrasli, i dalje stoji univerzitet na kome su se još u 9. veku, osim Kurana, izučavali i matematika, i astronomija, a u vreme dinastije Idrisida, osnovala ga je - žena, Fatima al-Fihri.
Pod vrhom Tubkal
Foto privtna arhiva
SELA Aromud, Tizi Ousem, a posebno Imlil svoj današnji prosperitet duguju upravo svom vekovnom zabačenom položaju. Smeštena su ispod Tubkala, vrha Velikog Atlasa i sve češće pohode ga planinari iz celog sveta, kojima su ovdašnji stanovnici vodiči na ovom usponu. Ovog proleća, 4.167 metara nadmorske visine Tubkala savladali su i planinari beogradskog PSK "Pobeda", njih devetoro, dok ih je osmoro prešlo trek "Tri doline".
Na krovovima vekovnih građevina, ovog grada-muzeja, noću se živi na terasama, sa pogledom na tvrđavu, botaničku baštu i novi deo grada. A svaki kvart u medinama Fesa, Marakeša, Rabata i Meknesa ima pet ključnih javnih objekata: džamiju, česmu, hamam, pekaru i obdanište za decu. I, naravno, velelepne kapije kroz koje se nekada ulazilo u grad. U Fesu je plava, u Meknesu - zelena i trenutno se rekonstruiše.
- Radi se punom parom i na obnovi podzemnog zatvora u kome je vladar Mula Ismail u jednom trnutku držao 40.000 zatočenika, uglavnom hrišćana zarobljenih na moru, koji su mu zidali sultansku palatu, danas jedinu u okviru čijih zidina postoji igralište za golf. Sve se sprema za predstojeće Afričko prvenstvo u fudbalu, koje će se igrati u Maroku, ali i svetsko, koje 2030. ova kraljevina organizuje zajedno sa Španijom - objašnjava Radouan ("Nisam Radovan, kao što ih ima kod vas"), koji kao i mnogi Marokanci svoj porodični budžet uvećava otkrivajući gostima značenje znamenitosti svog kraja.
Najveći minaret u Africi
Foto privatna arhiva
SAVERMENI Marokanci su duboko religiozni, čak i pentagram na njihovoj zastavi simbolizuje pet stubova islama. Strancima nije dozvoljen ulaz u tamošnje džamije, sem u dve u Meknesu i Kazablanki. Ona u Meknesu je i mauzolej Mule Ismaila, dok džamija Hasana Drgog u Kazablnaki (na slici) ima najviši minaret u Africi, i impresivan enterijer, rad najveštijih marokanskih zanatlija: duborezaca, mozaičara, kamenorezaca, majstora za kovano gvožđe...
Čitavim Magrebom prepliće se ono što su kao uticaj tamošnji osvajači poneli u Španiju, ali i doneli nazad kada su se posle rekonkiste vratili sa Pirineja. U tvrđavi u Rabatu, koju zapljuskuje Atlantik, tako mirom i egzotičnim biljem odiše "Andaluzijska bašta". Isti duh lebdi i Šefšauenom, gradićem u zaleđu Sredozemlja, čije su građevine podigli i sve u plavo obojili, Arapi i Jevreji, pobegli pred inkvizicijom. Foto privatna arhiva
Uz uzbudljivu kulturnu i istorijsku raznolikost, Maroko spaja i čitav spektar prirodnih lepota - od vodopada Ouzoud (po visini pada vode su odmah posle Viktorijinih, sa nacionalnim parkom po kome se slobodno šetaju majmuni), preko najvećih prostranstava guste kedrove šume u Nacionalnom parku Ifran, kanjona reke Todre sa impresivnim stenama što zatvaraju nebo, masiva neobičnih oblika duž doline hiljadu kazbi, pa do dina Sahare. A nad svim tim se impresivno uzdiže Atlas, planina mitskog imena.
Prošlogodišnje podrhtavanje diva na čijim je plećima nebeski svod imalo je i danas vidljive razorne posledice: čitave porodice još žive pod šatorima, u mnogim planinskim selima. Njihovi stanovnici Berberi (ime ovog naroda koji je tu hiljadama godina u prevodu znači "slobodni ljudi"), stojički se nose sa nevoljama, navikli na surove uslove života u planini. Goste nude čajem od sveže nane, opojnog mirisa (u šali ga zovu "marokanski viski"), osmehom i pesmom, koja slavi život:
- Jala, jala, jeee....