MILANKOVIĆ DOBIJA MUZEJ DO 2027? Na obeležavanju 145. godišnjice od rođenja naučnika i predlog za njegovu zaostavštinu
VELIKI naučnik Milutin Milanković će, ukoliko sve bude teklo po planu, dobiti svoj muzej do početka "Ekspa 2027".
Foto arhiva
Država je podržala ovaj predlog Udruženja koje nosi njegovo ime. Mesto gde će biti izložena njegova zaostavština se još traži. Postoji nekoliko predloga, a jedan je da bude u okviru tri muzeja - Milankovićevog, Nikole Tesle i Mihaila Pupina.
O ovome će biti reči danas na skupu "Vreme Milankovića: prošlost, sadašnjost i budućnost" koji se održava u svečanoj sali Građevinskog fakulteta, povodom obeležavanja 145. godišnjice od rođenja ovog znamenitog Srbina. Na svečanosti će biti prikazan film "Milutin Milanković: gospodar vremena i prostora", koji će približiti život i dostignuća izuzetnog naučnika. Biće predstavljena i inicijativa za uvođenje tradicionalne godišnje manifestacije posvećene Milankoviću, kao i ustanovljenje nagrade nazvane po njemu. Foto Željko Knežević
- Želimo da se Milankovićevo nasleđe ne samo očuva, već i dalje razvija i slavi kroz generacije koje dolaze. On je spojio raskošan sanjarski talenat i upornost jednog istraživača. Bistrim okom i znatiželjom naučnika gledao je davnu prošlost na našoj planeti, a okom vizionara video je njenu budućnost. Čovek čije nadahnuće skida veo tajni kosmičkih prostora, čineći ih dostupnim ljudskom umu. Naučnik koji je svoju spoznaju Zemlje i neba usmerio ljudima putokaznim svetlom svoga uma, čime je svoje delo i sebe upisao u "vasionu i vekove" - kaže za "Novosti" Slavko Maksimović, predsednik Udruženja "Milutin Milanković".
Iskazao neizmerni patriotizam
MILANKOVIĆ je iskazao neizmerni patriotizam - kaže Maksimović. - Dok su mnogi velikani srpske nauke odlazili za boljim uslovima u svet, on je na poziv srpske vlade napustio udoban život i finansijski unosan posao građevinskog inženjera u Beču i došao u Beograd za profesora na Filozofskom fakultetu. Odoleo je svim iskušenjima i čitav stvaralački vek proveo u Srbiji. U to vreme u čitavoj Evropi patriotizam je smatran jednim od najznačajnijih obeležja građanstva, a nacionalna pripadnost bitnom odrednicom ljudskog identiteta, pa ne treba da čudi što je Milutin Milanković bio jedan od brojnih Srba iz Habzburške monarhje koji su želeli da potvrde svoj nacionalni identitet i pomognu matičnoj zemlji.
Iako po obrazovanju građevinski inženjer, po zanimanju univerzitetski profesor nebeske mehanike, veoma je uspešno radio i stvarao u različitim naučnim disciplinama i oblastima. Građevinska mehanika i građevinarstvo, astronomska teorija o klimatskim promenama, reforma kalendara, naučno popularna dela i istorija prirodnih nauka su oblasti u kojima se odslikavaju Milankovićeve naučne misli.
- Svetu je podario teoriju o klimatskim promenama, kojom je objasnio tajnu ledenih doba, najprecizniji kalendar za merenje vremena, armirani beton, Vavilonski toranj moderne tehnike, naučna i popularna literaturna dela kojima je čitaoce proveo kroz vasionu i vekove i carstvo nauke - ističe Maksimović. - Njegov naučni rad u oblasti klimatskih promena i merenja vremena danas dobija na aktuelnosti i čini Milankovića jednim od najcitiranijih naučnika današnjice. Visoko je pozicioniran u spisku čuvenih naučnika sveta. NASA ga je uključila među 15 najvećih umova svih vremena koji su se bavili naukom o Zemlji. Njegovo kapitalno delo "Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba" svrstano je među najznačajnija naučna dela 20. veka. Njemu u čast, kraterima na Mesecu i Marsu dato je njegovo ime, a Evropska unija za geonauke smatra ga ocem moderne klimatologije i dodeljuje medalju sa njegovim imenom za vrhunske domete u proučavanju dugoperiodičnih promena klime.
Maksimović kaže da je Milanković jedinstvena naučna ličnost u našoj i svetskoj istoriji:
- Svestran i neumoran u životu, strastven i odvažan u nauci, vezan ljubavlju i pripadnošću za svoj narod. U svojoj osnovnoj struci - kao prvi Srbin doktor tehničkih nauka, Milanković je u oblasti građevinarstva stekao svetsku slavu inovacijama i kreativnim rešenjima. Dovoljno hrabar i samouveren, svesno se odriče slave i bogatstva, vraća se u otadžbinu i započinje sasvim novu karijeru na Katedri za primenjenu matematiku. Pridružuje se grupi intelektualaca koju su činili Branislav Petronijević, Mihajlo Petrović - Mika Alas, Jovan Cvijić, Stevan Mokranjac, Pavle Jovanović i drugi znameniti Srbi toga vremena, čije su alatke u borbi za slobodu vekovno porobljenog naroda bile prosvećenost, znanje, nauka i umetnost.
Narednih 30 godina Milanković se odvažno posvetio oblasti u koju pre njega niko nije sistematski kročio, nauci na kojoj se danas temelje proučavanje klime i klimatskih promena.
- Nažalost, srpski narod nije mu se odužio kako dolikuje njegovom liku i delu. Za razliku od drugih srpskih velikana - Tesle, Pupina, Vuka, Dositeja, Cvijića, Andrića - u Srbiji nema muzej, zadužbinu, fondaciju, stalnu izložbenu postavku, naučno-istraživački centar niti stalni događaj njemu posvećen. Verujemo da će se to promeniti - zaključuje naš sagovornik.