MUČENIKE PREĆUTATI NE MOŽEMO: U Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu održana tribina o govoru mržnje pod maskom slobode govora
IZGRADNjA Hrama Svetih mučenika bačkih na Limanu, na stratištu Novosadske racije, koji će biti posvećen i svim žrtvama u Južnoj Bačkoj 1941. i 1942, nije nikakav kapric ili hir. To je naš dug, a mi nemamo moralno pravo da te žrtve prećutkujemo
Eparhija bačka
Ovu poruku uputio je vladika bački Irinej sa tribine "Sloboda govora - govor mržnje" preksinoć u Rektoratu Novosadskog univerziteta, a povodom najavljene izgradnje hrama u neposrednoj blizini Gradske plaže Štrand, na obali Dunava gde se zločin pre više od osam decenija i dogodio. Zašto baš na tom mestu? Stoga što je od prvih vekova hrišćanske istorije praksa Crkve da se hramovi podižu upravo na mestima stradanja svetih mučenika.
Gradnji hrama baš na tom mestu usprotivilo se nekoliko nevladinih udruženja izražavajući brigu o očuvanju zelenih površina, mada nacrt plana predviđa i zelenu oazu. Foto: Eparhija bačka
Iako je u Južnoj Bačkoj i u Novom Sadu tih godina Drugog svetskog rata počinjen veliki zločin, bio je tabu tema decenijama, a tek 1971. na obali Dunava, daleko od stratišta, postavljen je Spomenik "Porodica", rad vajara Jovana Soldatovića.
"ZAKON O JEZIKU NEĆU POŠTOVATI"
POSETIOCE tribine zanimalo je mišljenja vladike Irineja o Zakonu o rodno-senzitivnom jeziku koji je, kako je preosvećeni kazao, "bez prave javne diskusije uveden preko noći i na mala vrata, nasilnički".
- Svi ljudi koji se bave jezikom, lingvisti, najveće i najvrednije naše institucije poput Matice srpske, kao i naš patrijarh Porfirije ukazali su na to u mnogim prilikama. Trebalo je makar na referendumu narod pitati šta misli o tome. Zato neću poštovati taj zakon. Globu platiti neću, a ako mi je dosude, imam spremno ćebe - propraćen gromkim aplauzom rekao je vladika Irinej koji je posle više od tri decenije imao priliku da bude u zdanju Univerziteta jer ranijih godina pozivi mu nisu ukazivani iz ove visokoškolske ustanove.
- Kao što nemamo moralno pravo da zaboravimo, nemamo pravo, a to ni ne činimo, da pozivamo na osvetu i na mržnju jer čak ni u onom vremenu nisu čitavi narodi bili na strani zla. Dušu i obraz mađarskog naroda, čiji predstavnici su u saradnji sa nemačkim nacistima izvršili zločine 1941. i 1942, osvetlala su dva velika čoveka Pal Teleki i Endre Bajči Žilinski, koji su spasavali svoje susede - podsetio je vladika i naglasio da "niko nama ne može pripisati da mrzimo čitave narode, još manje da smo genocidna nacija, što je apsolutno besmisleno i groteskno".
Foto: Eparhija bačka
Osvrnuvši se na sve prisutniji govor mržnje u našem društvu koji ima na "nišanu" tradicionalne vrednosti i SPC, episkop Irinej je rekao da je to suštinski potpuno strano ljudima, jer dostojanstvo bližnjega i bogolikost drugog ljudskog bića ne dozvoljavaju govor mržnje.
- Tu prestaje pripadanje čovečanstvu kao moralnoj zajednici. To bih primenio i na one koji uopšte ne veruju, koji nisu ni hrišćani, ni muslimani niti bilo šta, ali imaju u sebi taj neugasivi i neiskorenjivi moralni zakon koji je, uz zvezdano nebo, glavni svedok da je Bog živ i da je tu u nama i među nama, kako je govorio Kant - naglasio je vladika. Foto: Eparhija bačka
Da je sloboda govora važna za celu zajednicu, nauku i za sam univerzitet, istakao je prof. dr Slobodan Antonić i upozorio na stepenovanje u govoru mržnje koje počinje od kleveta, pa preko stigme, govora mržnje i verbalnog građanskog rata na kraju dolazi do fizičkog nasilja.
- Postoji, ipak, ograničenje u slobodi govora koje nije vezano toliko za zakon, koliko je u vezi sa našim normalnim osećajem za pristojnost i civilizovanost, a one isključuju neprestano vređanje i klevetanje pod maskom slobode govora - ukazao je prof. Antonić, a potom pročitao niz uvredljivih novinskih naslova i izjava o Srbima, srpskoj državi i SPC,objavljenih u nekim medijima u kojima se nipodaštavaju Srbija i srpski narod: "Antisrpstvo preduslov patriotizma", "Srpsko društvo degenerisano", "Srbija i Republika Srpska predstavljaju duhovne pustinje"...
PROTA SIMIĆ: VAŽNA PODRŠKA
SVAKA podrška za izgradnju hrama je dobrodošla, a posebnu snagu ima podrška od premijera Miloša Vučevića, gradonačelnika Milana Đurića i prof. dr Vesne Turkulov. Ova podrška je kontinuitet u dobroj saradnji Grada Novog Sada i Eparhije bačke. Od 2012. Grad je podržavao razne projekte važne za život vernog naroda Novog Sada i okolnih mesta: izgradnja hrama na Grbavici, Sajlovu, manastira u Kaću, kao i parternog uređenja porte novosadske Uspenske crkve i obnove hrama u Begeču... Obnovljena je proslava gradske slave i prevaziđeni su svi raniji problemi oko obeležavanja godišnjice Novosadske racije gde se, kao kruna zajedničkih napora Grada, Eparhije bačke i Jevrejske opštine počela realizovati ideja o izgradnji Memorijalnog centra žrtava Pogroma u Bačkoj. Svojevrsni pečat i garancija očuvanja kulture sećanja na sve žrtve Pogroma u Novom Sadu i Bačkoj, i pored raznih besmislenih i nedobronamernih prigovora i protivljenja neznatne grupice ljudi biće i spomen-hram Svetih mučenika Bačkih na Limanu - rekao je protojerej Vladan Simić.
O "tankoj liniji između slobode govora i govora mržnje" u ime Studentskog parlamenta, ali i iz poštovanja prema svom pretku, jereju Branku Vakanjcu, stradalom 1942. u raciji, a oktobra 2022. kanonizovanom u novosadskom Sabornom hramu sa vladikom Irinejem Ćirićem i stradalnicima bačkim, govorio je student-prorektor Damjan Vakanjac. Foto: Eparhija bačka
- Profesori univerziteta moraju da vode računa šta i kako govore ne samo za katedrom nego i na drugim javnim mestima. Zbog toga smo mi, studenti, digli glas protiv govora mržnje i etiketiranja. Nećemo odustati - poručio je Vakanjac.
Tribini, drugoj o istoj temi u poslednjih četrnaest dana, prisustvovali su muftija vojvođanski Muhamed Ziljkić, kapelan rimokatoličke župe Imena Marijina u Novom Sadu Nebojša Stipić, sveštenik Slovačke Evangeličke crkve a. v. u Novom Sadu Branislav Kulik, posebni savetnik predsednika Vlade Srbije Nikola Banjac, sveštenici i đakoni Eparhije bačke, studenti i profesori Univerziteta u Novom Sadu i mnogobrojni Novosađani.