VIDEO SAM DA U RIMSKOJ CRKVI NEŠTO NE ŠTIMA: Otac Pajsije, iguman manastira Dobreš, poreklom je Nemac i nekadašnji katolički sveštenik
KAO katolički monah sedeo sam na obali i gledao u more, koje je prelepo, a kada sam prihvatio pravoslavlje, "ušao" sam u more i spoznao svu lepotu morske dubine. Zato se do sada nisam pokajao što sam prešao u pravoslavlje.
FOTO: Z.Gligorijević
Ovako, za "Novosti", govori otac Pajsije, iguman manastira Dobreš, skita Miljkovog manastira u Gložanu nadomak Svilajnca.
Rođen je u Nemačkoj, kršten kao katolik, završio je monašku školu, počeo da služi u manastiru u Bavarskoj, a potom u Beču magistrirao filozofiju i teologiju i vratio se u svoj manastir gde je bio rukopoložen u sveštenika i nastavio devetogodišnje školovanje o tome kako da obrazuje sveštenike da propovedaju o veri. Ipak, primetio je da u Rimskoj crkvi, kako kaže, nešto "ne štima". Uvideo je da je crkva počela da se menja, kako on tvrdi, na gore.
- Reč Gospodnja je večna i ona ne može da se menja. Kada sam bio mali pričešće smo dobijali u usta, a potom u ruku. Narod nije voleo tu promenu, pa već sutra pola mog sela nije odlazilo u crkvu. Čak i oni koji su ostali više nisu verovali da je to telo Hristovo, već neki sveti hleb. Više nije moralo da se posti i da se ispoveda pre pričešća. Sveštenici su služili okrenuti ka istoku, a onda prema zapadu. To se nije dopalo narodu, ali ni sveštenicima. Imali smo manastire sa po sto i dve stotine monaha, a onda su oni otišli i mnogi manastiri su zatvoreni - priča otac Pajsije.
Kako je želeo da ostane na starom putu i pošto je čitao svete oce, uvideo je da se sve više približava Pravoslavnoj crkvi i shvatio, kako kaže, da je ona "istinska crkva". Tako se pre dve decenije, iako je imao prilično bogatstvo, odrekao svega što ima u Nemačkoj i sa 300 evra otišao u Grčku.
- Posle 21 godine mog monaštva, počeo sam sve iz početka. Najpre sam kršten, pa sam bio iskušenik, a potom sam dobijao svešteničke činove. Studirao sam novogrčki jezik, pa sam otišao u Italiju da bih naučio i italijanski jezik. Vratio sam se u Grčku, a doktorat mi se zvao "Mojsije u Novom zavetu". Na univerzitetu sam mnogim studentima postao duhovni otac i brinuo sam se o zavisnicima od raznih poroka - dodaje otac Pajsije.
Kada je upoznao monaha Joakima sa Svete Gore, poželeo je da nasledi njegovu keliju, jer je bio prilično star i bolestan. Dok ga je posećivao, otac Joakim ga je blagoslovio da u Austriji osnuje prvi pravoslavni manastir. Sa tri duhovna sina izgradio je manastir Pokrova Presvete Bogorodice i Svetog Pajsija Svetogorca. Dobili su projekat da u okolini sagrade još veći manastir, vredan oko 13 miliona evra, ali se teško razboleo, nastala je kovid pandemija, a Carigradska patrijaršija, kao i austrijski mitropolit, priznali su lažnu ukrajinsku crkvu.
Odgovori su u svetom jevanđelju
SVAKE nedelje, posle bogosluženja, u Dobrešu se organizuje "trpeza ljubavi" i beseda posle koje vernici mogu da pitaju sve što ih interesuje.
- Jedna žena me je pitala kako da postupi, jer pričam jedno, a sveštenici u gradu savetuju drugo. Rekao sam joj da čita sveto jevanđelje, svete oce i videćete ko ima pravo - veli otac Pajsije, koji je toliko srdačan i smiren, iako ima metastaze na gotovo svim organima, jer svoju bolest prihvata kao božju volju.
- Srce me je vuklo u Grčku, u moju otadžbinu, ali kako je i tamo priznata ukrajinska crkva, sa ocem Amvrosijem, tada iskušenikom, i ocem Nektarijem otišao sam u manastir Klisina u Bosni. Ali, budući da nije bilo dobro da dva bratstva žive u istom manastiru, teška srca napustili smo taj manastir i avgusta prošle godine došli u Dobreš - veli otac Pajsije.
Kada su stigli u Dobreš, otac Pajsije je pitao šta će tu da radi. Poreklom je Nemac, ali mu je Nemačka postala veoma strana, u srcu je Grk, govori jedanaest jezika, ali ne zna srpski. Ubrzo je uvideo da bolje nisu mogli da dobiju.
Dva Austrijanca, Grk, Turčin...
U DOBREŠU, okruženom prelepom prirodom i bogougodnim mirom, su đakon Nektarije, rodom iz Srema, koji je sa roditeljima živeo u Austriji, gde se i zamonašio, i otac Amvrosije, nekada David (24) iz Burgelanda u Austriji, koji se posle tri i po godine iskušeništva zamonašio krajem aprila.
- Dolazim iz stroge katoličke porodice, otac mi je katolički đakon, ali mi je porodica odobrila da postanem pravoslavni monah. Monah je onaj ko nema ništa osim Boga. To je sreća. Jednostavno, to je bila Božja volja. U pravoslavlju se osećam veoma slobodno - navodi otac Amvrosije.
Povremeni gost i iskušenik skita Dobreš je i Spiridon iz Grčke, a ovih dana trebalo bi da dođe Turčin, koji je primio pravoslavnu veru i koji želi da postane monah.
- Srbija mi je u duši. Postala je moja domovina. Osećam se kao kod kuće. Ovdašnji vernici su nas veoma dobro prihvatili, a na bogosluženja nam dolazi veliki broj ljudi iz Srbije, Nemačke, Austrije i Rumunije. Služim na staroslovenskom i starogrčkom. Pravoslavlje ima posebnu lepotu, bez obzira na to da li je reč o pojanju, činodejstvima, bogosluženjima i ikonografiji. Jedino sam tužan što vidim da se tradicionalne stvari odbacuju, da se Hrist izbacuje i da ljude postavljamo na njegovo mesto - kaže otac Pajsije, a na pitanje da li želi da ode iz Srbije, odgovorio je: "Jok".