HRAM, VEČNI SPOMEN NA MUČENIKE: Veliku pažnju izazvala tribina o najavi izgradnje crkve Svetih mučenika bačkih na Limanu u Novom Sadu
SVAKA je crkva odjek večnosti, naročito ako je podignuta na mestu mučeništva. Budući hram Svetih mučenika bačkih u novosadskom naselju Liman, biće izgrađen nadomak obale Dunava u neposrednoj blizini stratišta iz prve dve godine Drugog svetskog rata.
Foto eparhija bačka
Ovakvom porukom u utorak uveče, u prepunom amfiteatru Kampusa novosadskog univerziteta, završena je prva od dve najavljene tribine "Crkva i verske slobode u savremenom društvu". Upriličena je uz blagoslov episkopa bačkog dr Irineja i u organizaciji Uprave parohije pri Sabornom hramu u Novom Sadu, u želji da se razumno i sabrano povede dijalog o značaju i simbolici budućeg hrama. Foto: Eparhija bačka
Jer, ova crkva na Limanu biće i prva bogomolja za 30.000 današnjih žitelja ovog naselja i za studente obližnjeg univerziteta, ali i svojevrstan spomenik svim stradalima u Pogromu u južnoj Bačkoj, uključujući i Novosadsku raciju, kao i onima kojima je reka, svih ovih decenija, jedina grobnica. Baš kao što je znamenitom trgovcu novosadskom Danilu Rakiću Daničkom, kojeg su sa još trideset Novosađana 30. aprila 1941.mađarski fašisti ubili i gurnuli u Dunav. Njegova ćerka dr Dragica Selaković godinama je u Dunav polagala cveće.
- Znate, činim to s velikom tugom jer moj otac groba nema - poverila se dr Selaković devedesetih godina novosadskim novinarima.
INICIJATIVA - PRE POLA VEKA
PRVU inicijativu za izgradnju hrama na Limanu pokrenuo je blaženopočivši vladika bački Nikanor (Iličić) pre 50 godina.Ekolozi koji se danas protive izgradnji trebalo bi da znaju da bez teologije nema ekologije. Kao što neko ima pravo na svoj ateizam, makar isto toliko pravo imamo i mi da verujemo i da slobodno ispovedamo svoju veru. Zato je ova tribina potrebna da se ukaže na ovaj problem i da se kroz dijalog ponude neka od mogućih rešenja - rekao je za "Novosti" protojerej Vladan Simić, sekretar Eparhije bačke i izrazio zadovoljstvo zbog prisustva gradonačelnika Đurića, ali i prof. dr Vesne Turkulov "koja je po ko zna koji put, kao pravi svetosavac, prepoznala trenutak u kojem treba da istupi i podrži ono što radimo na sveopšte dobro".
Njene reči pomenute su i na tribini koju je sveštenik Sabornog hrama Brane Milovac otvorio podsećanjem na Milanski edikt usvojen 313. godine, čime je, verovalo se, okončano tristogodišnje progonstvo hrišćanstva. Foto: Eparhija bačka
Protojerej-stavrofor dr Miloš Vesin, profesor Bogoslovskog fakulteta Svetog Save u Libertivilu (Čikago) podsetio je i na Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava od 4. novembra 1950. koja, u skladu sa Poveljom UN za ljudska prava, pominje i prava vernika ali i onih koji to nisu.
- Osnovan je i Evropski sud za ljudska prava koji kaže i da svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti, što uključuje pravo da sam ili sa drugima ima slobodu da javno ili privatno ispoljava veru molitvom, podučavanjem običajima i obredom. Mnoge zapadnoevropske zemalje su to prihvatile uz tumačenje da sloboda obreda neminovno uključuje i gradnju verskih objekata bez kojih je pružanje obreda nezamislivo - kazao je prota Vesin čije nadahnute besede uvek pobuđuju veliku pažnju.
I dr Milan Milutin, profesor Katedre za rimsko pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, predstavio je postojeće pravne modele odnosa Crkve i države kroz istoriju i u savremenom društvu, kao i različita razumevanja i tumačenja pojma sekularizma u svetlu tog odnosa. Zaključio je da prema važećim zakonskim odredbama svaki verujući čovek ima pravo na javno ispoljavanje veroispovesti i svojih stavova.
Na značaj religije dr Milan Gromović, naučni saradnik, osvetlio je primerima iz srpske poetike i književnosti. Jer odgovor naše kulture na svaki vid stradanja, opasnosti i žrtvovanja pružali su i naši pisci i pesnici, poput Jovana Dučića koga su mnogi definisali kao evropskog pesnika, a po izbijanju Velikog rata, na čuđenja mnogih, počeo je da piše carske sonete.
- Šta se to dogodilo u kriznom trenutku kada nismo imali državu, kada smo prešli Albaniju i bili neznanci na Krfu i kada je povratak bio neizvestan? Tada je srpska književnost počela da se okreće sebi i Božjem zakonu - rekao je Gromović i podsetio da je u vreme pogroma u Bačkoj, Jasenovcu i Jadovnu, Dučić u listu "Amerikanski Srbobran" objavio pesmu "Molitva" u kojoj vidimo svaku suzu ovde prolivenu.
VELIKA I VAŽNA PODRŠKA
O ZNAČAJU budućeg hrama Svetih mučenika bačkih rečito je govorilo i prisustvo Milana Đurića, gradonačelnika Novog Sada koji je prvi pružio javnu podršku izgradnji hrama, zatim dr Vesne Turkulov, infektologa u KC Vojvodine i profesora Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, kao i muftije vojvođanskog Muhameda Ziljkića, sveštenika Slovačke evangeličke crkve augsburškog veroispovedanja Branislava Kulika, i sveštenika i đakona Eparhije bačke, studenata i profesora Univerziteta u Novom Sadu i mnogobrojnih Limanaca ali i žitelja ostalih delova Novog Sada.
Zato, smatra Gromović, nikada ne smemo da zaboravimo da je upravo Crkva stožer slobode i da je izgradnja budućeg hrama na Limanu odgovornost svih nas.
Student-prodekan Nemanja Vujić, kazao je da će svetinja na Limanu, za nekoliko hiljada studenata iz Vojvodine, drugih krajeva Srbije, kao i iz Republike Srpske, biti univerzitetska crkva. Naredna tribina zakazana je za 28. maj u 19 časova na istom mestu, u Rektoratu.