GRADILI STE ZA NAS, A MI ZA NOVE GENERACIJE: Pola veka od ORA na pruzi Beograd-Bar nekadašnji akcijaši obeležili putovanjem "brigadirskim vozo
JUBILARNI brigadirski voz, pun nekadašnjih akcijaša koji su pre pola veka gradili prugu Beograd - Bar, putovao je iz beogradske železničke stanice "Prokop" ka Prijepolju, putem njihove mladosti, trasom koju su nekada udarnički radili. Kompozicija se zaustavljala u Kosjeriću, Čajetini i Prijepolju, gde su svečano otkrivena spomen-obeležja Omladinskim radnim akcijama (ORA).
Okupljeni brigadiri su najpre na Železničkoj stanici gromoglasnim pozdravom "Z D R A V O Zdravo Zdravo Zdravo" dočekali Gorana Vesića, ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Potom mu je Velizar Popović, predsednik udruženja ORA "Beograd-Bar 1971-1975" uručio zlatnu značku u znak zahvalnosti za podršku i pozitivno vrednovanje doprinosa ORA u izgradnji zemlje.
- Naše društvo nikada neće zaboraviti ono što ste vi uradili i veoma poštujemo vaš trud i rad - rekao je Vesić zahvaljujući se na priznanju. - Obaveza svake nove generacije je da nadogradi i nastavi tamo gde je prethodna stala. A, to se upravo danas dešava u Srbiji, nastavljamo tamo gde ste vi stali, gradimo nove pruge, obnavljamo i unapređujemo ono što ste vi izgradili. Zato se i obnavlja pruga Beograd - Bar, čiji je deo od Beograda do Valjeva već rekonstruisan, a sledi obnova deonice od Valjeva do Vrbnice, odnosno do granice sa Crnom Gorom. Pruga Beograd - Bar bila je jedna od najtežih, jer akcijaši nisu imali mašine, bagere, bez kojih su radili u planinama. Izgrađena je entuzijazmom hiljada i hiljada ljudi iz cele bivše Jugoslavije, pre svega iz Srbije i Crne Gore.
Velizar Popović rekao je da se ovim putem želi postići da se ne zaboravi epopeja dobrovoljnog omladinskog rada:
- Danas slavimo rad i radujemo se obnavljanju železničkog saobraćaja, izgradnji brzih pruga, kao i obnovi pruge Beograd - Bar.
Usledio je ispraćaj brigadirskog voza iz Beograda. Stari brigadiri, s licima izbrazdanim godinama, gledali su kroz prozore voza sa setom i ponosom.
- Bilo je to lepo mladalačko vreme - kaže Boža Đurić, iz Kragujevca. - Radilo se mnogo, ali se rad uz mladost ne oseća. Bilo je ljubavi, najviše drugarstva što je najvažnije. Ta drugarstva su ostala do danas.
Putnici, raspoređeni u dva vagona, nisu skrivali oduševljenje putovanjem. Za njih je ovo bila prilika da se sete teških, ali i lepih trenutaka koje su proveli radeći na pruzi.
- Bilo je teško u početku - seća se Zrenjaninac Ratomir Reljin, nekada komandant u akcijaškom kampu u Ražani kod Kosjerića tokom prve godine radne akcije. - Nije bilo gotovo ničeg, a morali smo da obezbedimo vodu za piće i kupanje. Onu za piće doveli smo sa nekoliko izvora do kampa, ali problem je bilo kupanje. Studentima je obećano da će se kupati u bazenu. To je bio protočni bazen, voda je bila ledena, pa smo buldožerom obližnji potok, koji meštani nazivaju Ražanska reka, pregradili u jezero duboko do dva metra.
Dodaje Reljin da su u kampu u kom je bilo 19 brigada svi bili kao jedan:
- Sa nama su bile ruska, arapska i brigada zapadnih zemalja. Bilo je i studenata i radnika. U vozu je mnogo brigadira iz našeg naselja. Prepoznali smo se iako smo ostarili. I dalje me zovu komandante.
Neki su ćutali, prisećajući se ličnih iskustava, dok su drugi razmenjivali najzabavnije dogodovištene. Smeh je odzvanjao vagonima. Sreli su se stari drugovi iz Jaseničke brigade: Branimir, Miroslav, Dragan i Jovica.
- Nismo se promenili, ostali smo mladi duhom - kaže Dragan. - Radili smo delove pruge od Prijepolja do Bijelog Polja i od Prijepolja do Priboja. Najteže nam je bilo kad ujutru odemo na radilište i vidimo da smo juče iskopali kamen, a on opet izašao iz zemlje. Činilo nam se da kamenje u tom kraju niče kao krompiri u Šumadiji.
SEĆANjE NA LEPU MLADOST
OVDE sam zbog uspomena, jer svaki metar ove pruge nosi deo naše priče - kaže Pančevka Mirjana Marković iz brigade "Stevica Jovanović". - Lepo je videti drugove iz mladosti posle 50 godina. Ovo putovanje je sećanje na mladost, na lepo vreme. Za nas je ono više od povratka na mesta gde smo nekad radili. Ponosni smo na sve što smo postigli zajedno. Ovo je putovanje kroz naša sećanja, kroz naše mladalačke snove i kroz našu borbu.
Na strmim terenima, pričaju oni, koristili su čak i alpinističku opremu. Brigadir je bio vezan, a uže zakucano alpinističkim klinom. Tako su radili, a sa gradilišta su se vraćali pevajući: "Mila majko, gledaj svoga sina, gradi prugu sve uz pomoć klina".
- Najlepše su bile brigadirske večeri i druženje, kao i fudbalske utakmice mršavih protiv debelih - kaže Jovica. - Bili smo mladi. Verovali smo u bratstvo i jedinstvo. Nadam se da je ono makar među akcijašima opstalo. Mladi danas treba da znaju kako se gradila ova zemlja.
Na železničkim stanicama u Kosjeriću, Čajetini i Prijepolju nekadašnjim brigadirima priređen je svečani doček. Građani su sa radošću pozdravljali dolazak "brigadirskog voza", a u Prijepolju je održana završna svečanost povodom pola veka od izgradnje pruge Beograd - Bar, koja je upisana u anale evropske i svetske arhitekture kao najteža kad je reč o geologiji, sastavu, problemima, odronima, klizištima i padinama.