BELEZI UDARNIČKOM RADU: Nekadašnji brigadiri danas postavljaju ploče duž pruge Beograd Bar
BRIGADIRI danas obeležavaju veliku godišnjicu - pola veka Omladinske radne akcije (ORA) "Beograd - Bar", i to putovanjem jubilarnog "Brigadirskog voza" iz prestonice prema Prijepolju. Nekadašnji brigadiri koji su od 1971. do 1975. godine gradili prugu Beograd - Bar pošli su trasom na koju su pre 50 godina udarnički radili s namerom da na mestima gde su bila akcijaška naselja: na železničkim stanicama u Kosjeriću, Čajetini i Prijepolju, postave spomen-ploče.
izložba "Pruga snova"
- Na ovaj način činimo da se epopeja omladinskog rada ne zaboravi i da nađe svoje pravo mesto u kulturi sećanja - kaže za "Novosti" Velizar Popović, predsednik ORA "Beograd - Bar", koji je u vreme radne akcije bio komandant studentskog naselja u Čajetini i zamenik komandanta Glavnog štaba. - Omladinske radne akcije uvek su odražavale potrebu društva da reši neke kapitalne potrebe. Omladina je to razumevala i učestvovala organizujući se da kroz dobrovoljni rad pomogne u društvenom i ekonomskom razvoju. Radili smo žestoko i udarnički, ali smo se i družili. M.Anđela
Izgradnja pruge je bila najveći i najskuplji projekat u SFRJ. U ovom poduhvatu učestvovalo je 12.345 brigadira iz SFRJ i 250 iz 13 drugih država. Bili su raspoređeni u 234 radne brigade smeštene na Jabuci, u Prijepolju, Čajetini, na Zlatiboru, u Ražani, Kosjeriću, Skrbuši, Kolašinu, Ravnoj Rijeci i Bijelom Polju. Oko 3.000 brigadira je dobilo udarničku značku.
- Bili smo različitih generacija i poticali smo iz različitih slojeva. Đaci, studenti, seoska i radnička omladina. Bilo je i pionira - vodonoša, koji su spasavali i napajali žedna brigadirska grla - priča Popović. - Gradilište na kome smo radili bilo je razuđeno duž trase pruge. Iako su mnogi smatrali da je to izuzetno težak građevinski objekat i da nije pogodan za radnu akciju, mi smo se izborili da učestvujemo u njegovoj izgradnji. izložba "Pruga snova"
Svečana akademija
U DOMU kulture u Prijepolju večeras će biti održana svečana akademija "Čelična magistrala srca". Tim povodom biće otvorena foto-dokumentarna izložba "Pruga snova" i predstavljena monografija o radnoj akciji.
Od ukupne trase pruge duge 476 kilometara, jednu četvrtinu činila su 254 tunela. Nepristupačni teren morao je biti premošćen sa 234 mosta (14,5 kilometara), od kojih neki predstavljaju graditeljska remek-dela. U vreme izgradnje ova pruga bila je najveći građevinski poduhvat u Evropi.
- Smelim građevinskim rešenjima i terenima kuda prolazi, brojem tunela i mostova i danas je atraktivna. Nama, učesnicima radne akcije je ponos - kaže Popović.
Orden bratstva i jedinstva
PRUGU je 28. maja 1976. otvorio predsednik SFRJ Josip Broz Tito trodnevnim putovanjem "Plavim vozom" od Beograda do Bara. Redovan saobraćaj je počeo dva dana kasnije. Povodom uspešno završenih radova Titovim ukazom iz 1977. godine učesnici ORA "Beograd - Bar" odlikovani su Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem.
Doprinos brigadira izgradnji pruge bio je veliki, njihov radni elan i polet preneli su se i na druge radnike.
- Najlepše uspomene nosim iz tog perioda - kaže nam Vuk Žugić, predsednik Saveza udruženja učesnika ORA. - Bilo je divno. Tada sam bio gimnazijalac. Vratio sam se kući sa žuljevima i krvavih ruku, ali kao dvostruki udarnik. Potpuno sam se dao ideji da se gradi i razvija naša lepa zemlja i put koji će povezati Beograd sa Jadranskim morem. Mnogo se toga moglo naučiti na akcijama. Radili smo s emocijom da gradimo bolje i lepše sutra.