MILETIĆI SE SA PETORICOM SINOVA VRATILI NA KiM: Sa Kosova više nigde ne idemo
ČUDNI su putevi Gospodnji. Moji roditelji su sa Kosova i Metohije, ali smo izbegli u centralnu Srbiju. Živeli smo u Jagodini, Rekovcu, gde sam i upoznao suprugu... I, vratili smo se ovde na Kosmet. Živimo u kući koju smo na korišćenje dobili od Privremenog organa opštine Mitrovica, a meni je predsednik Ivan Zaparožac pomogao da dobijem posao na obezbeđenju objekata.
Foto: D.Z.
Ovako za "Novosti" govori Boban Miletić, otac petorice maloletnih dečaka: Bogdana (8), Gavrila (7), Strahinje (6), Lazara (5) i Vasilija (3), od kojih su nas dočekala njih četvorica u kući u kojoj, već gotovo godinu, borave Miletići. Dečaci jedan drugom do uveta posmatraju nas pažljivo. S radošću otvaraju čokoladice koje im je poklonila Ružica Simić, direktor NVO "Žensko pravo". Ona nam je i ispričala priču o Miletićima, povratnicima koji pokušavaju da osnuju i održe život u Kosovskoj Mitrovici.
U kući u naselju Bošnjačka mahala u kojoj borave, domaćin Boban nam priča o životu u izbeglištvu. Foto: D. Zečević
- Majka mi je iz okoline Peći, otac iz sela Grabovac kod Mitrovice. Došao sam ovde, tu ću i da ostanem. Jednostavno, sa Kosova i Metohije više nigde ne idem - odlučan je Boban.
Njegova supruga Milica, na pitanje kako žive, odgovara odmah da jedva preživljavaju. Kaže da je tek nedavno predala dokumentaciju za dečji dodatak jer je mesecima pokušavala da je prikupi i sredi. Objašnjava da žive od suprugove plate, ali da su dnevne potrebe pogotovu one oko dece velike i da nisu u stanju da im priušte ni najosnovnije. Zbog toga su, kako kaže, najstarijeg sina privremeno poslali kod rođaka u centralnu Srbiju.
- Često nam nedostaje hrana. Dodatni problem nam je i što nam se pokvario frižider. Nemamo ni mašinu za veš, što meni predstavlja veliki problem - govori nam Milica dok trčkara dvorištem za najmlađim Vasilijem.
VERA U HUMANE LjUDE
VERUJEM da će se naći humani ljudi koji će pomoći Miletićima barem oko nabavke frižidera i mašine za veš, ali i ostalih potrepština. Svakako ću se angažovati oko prikupljanja garderobe i hrane za decu - kaže nam Ružica Simić i naglašava da su Miletići odlučni u nameri da ostanu na Kosovu i Metohiji i zato im se mora pomoći.
Dodaje da je kuća koju su dobili na korišćenje pristojna, da na prvom spratu imaju kuhinju, dnevni boravak i kupatilo, dok im je na spratu spavaća soba. Ipak, priča nam Milica, osim najosnovnijih potrepština za svakodnevni život, nedostaju im i garderoba i obuća za decu. Dok nadgleda mališane, ova mlada žena nam je ispričala i svoju životnu priču.
- Moji su poreklom iz Gračanice, ali sam rođena u Lebanu. Život i potraga za poslom odveli su me u Jagodinu gde sam upoznala supruga. Iako nisam rođena na Kosovu i Metohiji, ovde se osećam nekako posebno. Navikla sam na kuću u kojoj živimo, na Kosovsku Mitrovicu, kao da sam ovde odrasla. I deci je lepo jer imamo dvorište, mogu da se igraju, voze bicikl. Samo još da im obezbedimo koliko-toliko pristojan život.