ŠUMATOVAČKA JE U TRENU POSTALA ULICA SMRTI: Potresno svedočenje Nišlijke Snežane
BILA sam na poslu kada sam čula na radiju da je Šumatovačka bombardovana. Jedva sam smogla snage da dođem do kuće. Kako sam se približavala, noge su mi bile sve kraće. Dve kćerke, u to vreme gimnazijalke, bile su u kući dok su padale bombe, i strah me je obuzeo. Na ulici je bilo puno sveta. Okupili su se jer je stradala trudnica. Šumatovačka je ličila na horor film. Tad je tu povređena moja koleginica, ostala je trajni invalid...
Foto: J. Ć.
Ovako se nakon 25 godina Nišlijka Snežana Radulović seća 7. maja 1999, kada je njena Šumatovačka ulica u Nišu, kroz koju se i danas vide rupe od gelera na mnogim kućama, zasuta kasetnim bombama. Toga dana, od "žutih ubica", stradalo je 16 ljudi, među kojima i 26-godišnja trudnica, 18 ih je ranjeno. Nišlije ovaj datum pamte kao jedan od najcrnjih u novijoj istoriji.
- Bilo je strašno. Tu u blizini stradalo je mnogo ljudi, ali mi smo inače takva lokacija da smo sva bombardovanja i "Jugopetrola" i pantelejske kasarne osetili, kuća se tresla. Geleri su nam bili na prozoru i tu na trotoaru. Nikada to ne možemo da zaboravimo ni moja deca, ni suprug ni ja. Evo juče smo baš pričale o tome, ćerke su pričale svojoj deci, kako je to bilo strašno i nikad se ne ponovilo - kaže Snežana.
Dan sećanja na civile stradale od kasetnih bombi 1999. godine obeležen je na Univerzitetskom trgu parastosom i polaganjem venaca na Spomenik žrtvama NATO agresije. Vence su položili pomoćnica ministra za rad i boračka pitanja, rukovodstvo grada Niša, pripadnici vojske, predstavnici SUBNOR-a, članovi porodica stradalih i druge organizacije.
- Danas smo ovde da se sećamo, pomolimo, stavimo cvet, ali i da kao Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja nastavimo da radimo ono što smo radili u proteklih nekoliko godina, a to je da negujemo kulturu sećanja i da koliko god možemo pomognemo porodicama onih koji su nevino nastradali ovde u Nišu, ali i u bilo kom drugom delu naše Republike Srbije - navela je pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja Sanja Lakić.
Tokom NATO agresije Nišlije su provele u skloništima 45 dana, teško je ranjeno više od 50, lakše oko 200 ljudi. Ubijeno je njih 26.
Goran Milosavljević, iz SUBNOR-a, kaže da tek sada u udžbenike ulaze ovi događaji i deca sad shvataju i uče šta se tad desilo.
- Bombardovanje građanstva i civila uvek je kroz istoriju bilo odraz nemoći. NATO agresori su bombardovali Niš 7. maja upravo zbog svoje nemoći da prođu preko Košara i uđu na KiM, zato što je slavna Jugoslovenska vojska branila Kosmet, da oni nijednog metra nisu mogli da uđu na našu teritoriju - poručio je Goran Milosavljević iz SUBNOR-a.
Niš je grad koji je tokom NATO bombardovanja Srbije imao najveći broj civilnih žrtava nastradalih od kasetnih bombi. Na grad je bačeno 16 kontejnera sa 3.000 kasetnih bombi. Bombardovanje je nastavljeno i 12. maja 1999. godine, kada su kasetne bombe "posejane" po naselju Duvanište, kada je povređeno 11 osoba.
Dve ruže za kćerku
POGIBIJA trudnice Ljiljane Spasić (26) iz Niša, koja je izgubila život od kasetnih bombi 7. maja 1999. godine, jedno je od najtragičnijih stradanja tokom NATO bombardovanja Niša i Srbije. Njeni roditelji Radmila i Miloje Ilić svakog 7. maja porane da polože dve ruže na mesto gde je njihova ćerka stradala.