DA NIJE DOBRIH LJUDI NE BI ME BILO: Akcija Fondacije humanosti "Novosti" za pomoć ratnom vojnom invalidu iz Pančeva
U TROŠNOM domu u Pančevu, Ivan Matuzović (61), ratni vojni invalid, svakodnevno se bori sa nedaćama koje su mu doneli rat i neumoljiva životna sudbina. Sa nepunih 20.000 dinara invalidnine, suočava se sa izazovima koji bi slomili mnoge. Od 25. godine je nepokretan. Snajperski metak ga je zauvek vezao za invalidska kolica, ostavljajući ga da se oslanja na pomoć drugih. Sa suprugom Zoricom, koja je uz njega proteklih nekoliko godina, svakodnevno pokušava da premosti izazove fizičke nemoći.
Foto: Zoran Jovanovic
No, kako jedna nedaća nikad ne ide sama, to nije sve što ovaj borac za dostojanstven život nosi na svojim leđima. Ranjen je na ratištu u Vukovaru 1991. Potom je imao deset operacija na kičmi, nosi šipku duž celog kičmenog stuba i 36 pločica zajedno sa šrafovima. Onda je imao još dve operacije. Izvađen mu je tumor velikog prečnika težak čak 22,5 kilograma. Foto: Zoran Jovanovic
- U toku prve operacije doživeo sam kliničku smrt i morali su da me reanimiraju - kaže Ivan za "Novosti". - Druga operacija je trajala 12 sati. Pored tog tumora izvađeni su mi levi bubreg, nadbubrežna žlezda, debelo crevo mi je skraćeno za 18 milimetara. Nosim stomu, a tumor je zahvatio i druge organe. Otkriveno mi je i maligno oboljenje krvi. Operisan sam na VMA, lekari i medicinsko osoblje su se lavovski borili da preživim.
Žiro račun
FONDACIJA humanosti "Novosti" odlučila je da pomogne Ivanu Matuzoviću. Svi dobri ljudi i društveno odgovorne kompanije mogu da nam se pridruže i pomognu ovom hrabrom čoveku da se dalje leči i savlada egzistencijalne prepreke. Broj računa na koji mogu da uplate pomoć je 200-63395587-94.Radi daljeg lečenja Ivanu je potrebna pomoć. Predstoji mu još jedna tura hemoterapija.
- Opala mi je kosa, ali to je manje važno - drhtavim glasom govori Ivan. - Prognoze lekara su teške, ali čak i ovakav - život je. Nije lako biti prepušten na milost i nemilost drugim ljudima, a nisam sposoban da radim. A, opet ne bi me ni bilo da nije dobrih ljudi. Novca nemamo da izmirimo obaveze. I supruga je lošeg zdravstvenog stanja. Ima bronhijalnu astmu. Samo njeni lekovi koštaju oko 3.000 dinara mesečno. Svako traži svoje: i Elektrodistribucija, i Vodovod i kanalizacija. Ljudi koji nas poznaju nam pomažu, ali i oni imaju svoje potrebe. Foto: Zoran Jovanovic
Ivan je po struci mašinbravar, ali se tim poslom od kad je ranjen nije bavio. U Vukovaru je osetio brutalnost rata, boreći se ne samo samo za svoj, već i za život svoga druga.
- Ranio me je snajperski metak u kičmu 16. oktobra 1991. godine - priča nam Ivan. - Ušao je kroz stomak i presekao mi kičmenu moždinu. Potrčao sam da spasem druga koga su "pokosile" hrvatske "zenge" u rafalnoj paljbi. Pokušao sam da ga spasem, ali je on, nažalost, na mom ramenu izdahnuo. Naša specijalna diverzantska jedinica je upala u zasedu, od 40 koliko nas je bilo u vodu, desetoro nas je preživelo. Ostali su poginuli, a neki su čak i izmasakrirani... Ležao sam na VMA četiri i po godine. Ne borim se svaki dan samo sa fizičkim bolom, već i sa traumama koje su mi ostale urezane u sećanje.