ZABLISTAĆE CRKVA KRALJEVIĆA MARKA Gujon: Urediti srpsku svetinju zaista veliki blagoslov i čast
DUBOKI su temelji Crkve Svete Nedelje u "stojnome Prizrenu". Ravno šest i po vekova i još tri godine više. Dosežu sve do vremena njenog ktitora Marka Kraljevića i letnjih meseci uoči Maričke bitke. Baš tada je osveštana, tu poviše Bistrice, a u podgrađu Prizrenske tvrđave.
Foto: Printskrin/Jutjub/Slavisa Paunkovic
Nevelika površinom, ali bezgranična duhovna lepotica sagrađena naizmeničnim "ređanjem" kamenih tesanika i opeke, na temeljima ranije Crkve Vavedenja Presvete Bogorodice, zablistala je 1371. za vekove koji dolaze. Od tada pamti mnogo i pretrpela je mnogo: težak turski zeman, svetlo doba slobode tokom većine minulog veka i opet, na pragu novog, mrak koji je stigao na krilima albanskog terora.
U Martovskom pogromu 2004. u crkvu su ubačeni stari madraci, poliveni benzinom i zapaljeni. Požar je teško oštetio originalne ostatke fresaka, ali nasilju tu nije bio kraj pa su sa svetinje skinuli olovni krov i uništili ulazna vrata...
Dva puta krali olovni krov
PRVI radovi na obnovi crkve su započeli 2005: sređen je krov, popravljen i obnovljen stub u oltarskom delu, postavljena nova vrata od hrastovine, popravljeni prozori, zidovi i metalna ograda. Olovni krov crkve je bio iznova ukraden (prvi put 2004), zbog čega je 2007. postavljen novi. U unutrašnjosti su uvedene električne instalacije, a dve godine kasnije obavljeni su restauratorski radovi na živopisu Crkve.
Ali, vera čini čuda: zablistaće opet svetinja kralja Marka Mrnjavčevića u Potkaljaji nad Bistricom gde su pre NATO agresije živeli uglavnom Srbi. Za to su se postarali direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon i njegova Humanitarna organizacija "Solidarnost za Kosovo".
- Neizmerno je zadovoljstvo pomoći obnovu svake srpske svetinje na KiM, ali uraditi to u Prizrenu je zaista veliki blagoslov i čast - kaže Gujon za "Novosti".
- Planiramo da saniramo unutrašnjost crkve, zbog velikog problema sa vlagom. Svi planovi su završeni i računamo da će radovi biti okončani tokom leta. Naravno, sve radimo u dogovoru sa Eparhijom raško-prizrenskom.
Zašto je, pitamo Gujona, njegova HO "Solidarnost za Kosovo", koja gotovo dve decenije pomaže Srbima u našoj južnoj pokrajini, izabrala da obnavlja baš crkvu Svete Nedelje?
- Zato što je u carskom Prizrenu, a znamo kakvo je mesto ovog grada u srcima Srba. Zato što bogoslovi iz prizrenske Bogoslovije, često nedeljom u nju dolaze na liturgiju... To me je posebno, duboko dirnulo - odgovorio nam je Gujon. Foto I. Marinković
Važna je Sveta Nedelja Prizrenska i za srpsku srednjovekovnu istoriografiju po natpisima u njoj pronađenim. Prvi je od "mladog kralja Marka" na portalu priprate, a drugi Marine Struje na nadgrobnoj ploči u podu crkve. Oba su iz 1371. Na nadvratniku dugom oko metar i po, čiji su svi delovi očuvani uklesan je natpis iz koga se vidi da je u crkvu "Prečistije naše vladičice Bogorodice, Vhoda jeje sazda se i popisa (oslika) povelenijem i s otkupom gospodina mladago kralja Marka-Leta 1371".
Natpis je jedan od najlepših primeraka naše srednjovekovne epigrafike. Kako objašnjavaju stručnjaci, on potvrđuje postojanje institucije savladara tj. "mladog kralja" a ne samo budućeg prestolonaslednika još za života vladara, pa je pored svojih jezičkih i epigrafskih kvaliteta dragocen i istoriografski dokumenat.
Značajan je i natpis sa nadgrobne ploče monahinje Marine, po grafičkim kvalitetima, ali i zbog činjenice da se u njemu po prvi put sreće staro žensko narodno i slovensko ime Struja. Lepo rezanim, tankim slovima, skladno u pet redova piše da se "2. maja 1371. prestavila raba božja Marina a mirskim (narodnim) zovom Struja svrstnica (supruga) čelnika Manka" i završava se poetskim slogom "iže (vi koji) pročitaet recite mi večnaa pamet". I hoće. Moliće se Srbi u Crkvi Svete Nedelje, za nju, za svoj narod, jer Prizren nikada neće pustiti da ga zaboravimo.