TRAŽIO VODU, A PRONAŠAO MANASTIR: Potpukovnik iz Niša u okolini Sićeva slučajno pronašao ostatke svetinje iz 11. veka (FOTO)

Uz pomoć meštana, kolega i prijatelja, uspeo je da očisti i otkrije urušene i vekovima skrivane zidine urasle u korov i žbunje. Tek tada postalo je jasno da priča o ostacima hrišćanske svetinje nije samo legenda, a istraživanjem je utvrđeno da je reč o manastiru iz 11. veka koji je srušen, a na čijim temeljima su braća Mrnjavčevići izgradila novi u 13. veku, koji je takođe uništen samo vek kasnije. Kada su ga Turci razorili, želeći da sačuva ostatke svetinje, narod je materijal koji je ostao preneo sa leve obale Nišave na desnu, duboko u gustu šumu, jedva pristupačnim putem, gde je u 17. veku izgrađen novi manastir koji je uprkos svemu sačuvan do današnjih dana.

- Znalo se da ima tih temelja, da nije baš sve preneseno preko reke, ali niko nije znao gde. Čak i stariji nisu znali ništa o tim ostavštinama, oni su verovali da je manastir bio malo niže, dva kilometra dalje. Šetajući tu i tražeći vodu oko kuće, našli smo temelje, najpre zidova i ostatke ulaza u crkvu. Kopanjem i raščišćavanjem videli smo da tu ima temelja, da bismo se kasnije raspitali i shvatili da je to crkva braće Mrnjavčevića.

Tragajući dalje i po dolasku vladike Arsenija, istraživanjem se došlo do toga da je verovatno ta crkva koju smo mi našli zapravo sagrađena na temelju hrama koji je spaljen i rušen i od kojeg je nošen kamen za izgradnju manastira Vavedenje Presvete Bogorodice u Sićevu - rekao je Končalović.

Brojne su legende, pesme i priče o misionaru i prosvetitelju Svetom Savi, koje su se prenosile sa kolena na koleno, a jedna od njih vezana je i za Sićevo. Naime, 1234. godine Sveti Sava je krenuo na težak put u Carigrad. Na tom se putu zadržao u selu Sićevu jer je bio žedan. Svratio je u sićevačke podrume kraj Nišave i zatražio vode od domaćina. Domaćica koja se tu zadesila rekla je da ima samo vina. Uzeo je nešto vina i pri polasku ga blagoslovio.
- Vladika je dao saglasnost da na tabli stoji da je po predanju Sveti Sava bio tu, na šta ukazuje više podataka. Zavod za zaštitu spomenika je čuo za to i preduzeli su mere, ali ne i konzervaciju - ističe on i dodaje da je njegova želja da se jednog dana srpska svetinja obnovi.

Potpukovnik dodaje da bi bilo lepo da se to sada dovede u red i sredi, da se stavi pod nadstrešnicu, pa možda kasnije i da se rekonstruiše kompletna crkva jer materijal koji je nađen na lokalitetu dovoljan je da se sve to obnovi i vrati u prvobitno stanje:

- I predsednik saveta građana Žarko Martinović zalaže se za to svim silama, da se obezbede donacije a naša ideja realizuje. Ruševine je posetio i vladika niški Arsenije koji je bio oduševljen i dao nam je blagoslov da nastavimo sa rekonstrukcijom, ali je sada Zavod za zaštitu spomenika preuzeo brigu o ostacima manastira, pa ćemo videti koje će se rešenje naći za to - priča nam Končalović.

U manastiru Vavedenje Presvete Bogorodice iz 17. veka danas su ostale tri monahinje, koje se nadaju da će svetinja opet oživeti, s obzirom na to da je ovih dana konačno izgrađen i put. Nadaju se i da će mesto na kojem su pronađeni ostaci prvobitnog manastira biti deo ponude dostupan turistima i meštanima ovog kraja.

- Postoji legenda koja govori zašto je manastir srušen. Turci su u ono vreme odvodili mladiće i devojke u ropstvo. Kada su hteli da otmu devojku iz sela, ona je pobegla i sakrila se tu, iako je to bio muški manastir. Monasi nisu hteli da je odaju. Onda su Turci za to saznali i tražili su im da devojku predaju, ali oni nisu hteli da priznaju da je ona u manastiru, što je Turke naljutilo i zapalili su manastir. E, posle toga, da bi narod što više odvratili od crkve, komunisti su priču preokrenuli tako da su, tobože, monasi oteli devojku. Put je zato bio loš do manastira, da ga Turci ne nađu lako. Ispred su kuće pravljene da se manastir sakrije - priča nam mati Arsenija.