RANA NA DUŠI BEOGRADA: Pre četvrt veka, rakete NATO agresora srušile su Avalski toranj (FOTO/ VIDEO)

Avalski toranj, simbol Beograda i najvažniji telekomunikacijski objekat u Srbiji, bio je tog dana u  22.40 časova, meta neumoljivih NATO bombardera. Gromoglasne eksplozije i zraci svetlosti obasjali su noćno nebo dok se građevina visoka 202, 87 metara pretvarala u ruševinu. Tog 37. dana bombardovanja toranj je prvo pogodio jedan, zatim i drugi projektil, a onda je iz podnožja krenuo da kulja dim, da bi se u sledećem trenutku srušio.

Srušeni su i repetitori i predajnici RTS koji danas čine mrežu JP "Emisiona tehnika i veze", a šteta je procenjena na 430 miliona dolara. Danas se navršava 25 godina od nemilog događaja, a, kako saznajemo, naknadu štete od NATO niko nije tražio. Do rušenja Svetskog trgovinskog centra 11. septembra 2011. Avalski toranj je bio najviši srušeni objekat na svetu.

Bombardovanje  je NATO opravdavao tvrdnjom da je Avalski toranj deo srpske ratne vojne mašinerije. Uništen je šest dana posle jednog mnogo tragičnijeg događaja: bombardovanja zgrade Radio-televizije Srbije, kada je ubijeno 16 od 150 radnika RTS-a, koliko ih je radilo te noći. Predsednik Udruženja filmskih montažera Petar Jakonić je bio i jedne i druge noći u zgradi RTS u Takovskoj.

- Posle pet minuta sam, kao i drugi građani saznao da je bombardovan toranj. Te su se informacije munjevito širile. Osim toga, nisam ništa drugo znao - kaže nam. - Na televiziji je vladala uobičajena atmosfera. Nama su već izginule kolege i bilo nam je žao tornja, ali to je samo građevina. Posle katastrofe u našoj zgradi, otupeli smo na tu vrstu bola i bili smo srećni što nije bilo ljudskih žrtava.

Jakonić kaže da je kasnije saznao da je to bila samo demonstracija sile:

- NATO nije imao nikakve koristi od te akcije. Ne znam šta su oni hteli sa njom da postignu, osim da pokažu mišiće. Čitava mreža predajnika i repetitora RTS tokom agresije NATO je bila uništena. Jedini predajnik koji nije pipnut u toj mreži je predajnik iznad Prištine. U to vreme svi smo bili nemoćni, osim da prkosimo nismo ništa mogli, nažalost. I danas, 25 godina kasnije ostalo je da se pitamo kome je bila potrebna ta pokazna vežba sila.

Svake godine u ovo vreme i drugi Beograđani se sećaju kobne noći.

"Gledala sam uživo kako ga rakete ruše. Zvuk je užasan. Prašina i dim. Avala nije bila ista za nas koji smo odrasli uz nju"; "Kad imate prozor sa kojeg gledate na Avalski toranj, slike sećanja na tamu u daljini, bez tornja, možda su najtužnije iz vremena bombardovanja Srbije", neki su od komentara sugrađana u zvaničnoj grupi Avalskog tornja na "Fejsbuku" i "Instagramu".

Avalski toranj bio je jedan od najlepših TV predajnika u Evropi i jedini na svetu koji je za presek imao jednakostranični trougao, kao simbol srpskog tronošca za sedenje. Projektovali su ga Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić, kao i konstruktor, akademik Milan Krstić. Građen je pet godina, a otvoren 1965. Stotinak građevinara radilo je neprestano ugradivši više od 4.000 tona armiranog betona. Vrhunac posla bila je postavka 60 metara visoke antene, teške oko 25 tona, koju su montirali majstori "Goše" iz Smederevske Palanke. Naizgled "mršav", na tri noge, koje su se oslanjale na temeljne blokove ukopane 1,4 metra u stenu, toranj je odolevao zubu vremena i naletima košave "šetajući" u prečniku i od jednog metra. Asocijacija tornjeva iz Pariza 1965. godine, kad je sagrađen, proglasila ga je najlepšim tornjem na svetu u kategoriji trokraka.

Avalski toranj je bio poznat i po tome što se sa njega pružao najlepši pogled na prestonicu. Putnici koji bi putem prilazili Beogradu znali bi da su nadomak grada kada bi ugledali Avalski toranj.

Tokom izgradnje akciji se pridružilo više od milion građana Srbije, koji su kroz mnoge aktivnosti podržali obnovu Avalskog tornja. Tu neopisivu želju građana Srbije, književnik Milorad Pavić je izrazio rečima: "Izlečimo ranu na duši Beograda." A, Matija Bećković je rekao: "Novi toranj je spomenik onom srušenom", dok je Olja Ivanjicki istakla da je "toranj naša Ajfelova kula". Radove su obilazili i Vladimir Veličković, Dejan Mijač, Duško Kovačević, Rada Đuričin... Više od 500 umetnika je u toku izgradnje novog tornja izašlo na Avalu i time podržalo akciju.

Obnovljeni toranj trebalo je da bude otvoren na 10. godišnjicu njegovog rušenja, ali su radovi trajali duže. Svečanost je organnizovana 21. aprila 2010. godine.