JOŠ SMO ŽIVI, PLANIRAMO I BUDUĆNOST! Reporter "Večernjih novosti" u ličkom selu Gornja Ploča, gde je otvoren srpski kulturni centar (FOTO)
TAKO blizu najvažnijeg auto-puta A-1, arterije Hrvatske i moderne državne ceste D 522, a tako daleko od civilizacije i nasušnih životnih potreba - tužna je sudbina nekad širom bivše SFRJ i Hrvatske čuvenog sela Gornja Ploča, u donjoj Lici.
- Još smo živi, nas ukupno 32 duše, planiramo budućnost za nas i našu decu rasutu po svetu, jer žele da se vraćaju ovamo, za stalno ili povremeno. Oni sami vele: Đe ima boljeg života, nego ođe - setno nam vele vrli Pločani.
Udaljenosti
OD Lovinca, Gornja Ploča je daleka sedam, od županijskog (okružnog) Gospića 30, a od susedne Gornje Like: najbližeg gradića Udbina 14, Plitvičkih jezera 58 kilometara.
Ovo srpsko selo sada pripada Opštini Lovinac, čije središte je u susednoj maloj varoši, nastanjenoj uglavnom hrvatskim stanovništvom. Dva naroda se, srećom, tu slažu, znaju da dele istovetnu životnu i političku sudbinu. Ne više ratnu, ne daj Bože... U ravnoj kotlini ovog severoistočnog dela Ličkog polja, susednog većem i istorijski poznatijem Krbavskom polju, Gornja Ploča se gnezdi među vrhovima Gostuša, Međedovača, Ljuspovača, Gakuša... Niz pločanski klanac stolećima je vijugao važan put od nedalekog gradića Udbina prema "glavnom gradu" Like Gospiću, sada ide ravno oko njega. Sa Donjom Pločom "granica" joj je Miljkovića vrelo, iako ta dva mesta od pamtiveka žive kao jedno.
Prisustvujemo otvaranju obnovljenog Srpskog kulturnog centra u Gornjoj Ploči, u kojem će se sastajati i meštani sela Kik, Raduč, Papuča, Ričice, Štikada... Za Gornju Ploču sad se geografski zna samo po istoimenom isključenju sa auto-puta.
Profo legenda
IAKO pred pragom osme decenije svog života, penzionisani profesor istorije Slobodan Bjelobaba, koji živi na Udbini, legenda je cele Gornje i Donje Like. Član Opštinskog veća na Udbini. Godinama pre nesrećnog građanskog rata 1991-95. generacije talentovanih đaka obučio je - sviranju harmonike! I danas su vrsni svirači. U svim prilikama, kao što beše ova u Ploči, svirka i pesma profe Slobe, u kojoj učestvuju svi, zvaničnici i narod, ljudima vrate malo nade i vere u srećniji život. Dobrim glasom, Stanko Momčilović, bivši udbinski čelnik, ličkim pesmama ne da publici da ode. Tako to (još) traje u Lici...
- Svima je znan teret naših životnih problema, naše je da se međusobno ne razilazimo. Opšta situacija nije dobra, ne trebaju nam velika obećanja, više ni Hrvatska kao država nije baš moćna, ali naši nasušni životni ciljevi moraju biti ostvareni. Opština Lovinac je pomogla obnovu ovog našeg SKC - veli Milorad Mišo Ćalić, jedan od političkih funkcionera i uzdanica Gornje Ploče.
Oči i interesi Pločana uprti su u političare Samostalne demokratske srpske stranke, bez obzira na sve izbore i vlast u Hrvatskoj. Ona se odavno u javnosti drži svog mota i motiva "Hrvatska treba Srbe". Treba, jer za Srbima iskreno žale fabrike, autobuska preduzeća, škole, vrtići, trgovinski lanci... I, da Hrvatska ne opusti, a uveliko pusti.
- Obilazimo, kad god možemo, sva sela u Lici, kad god možemo, pitajte o tome njihove ljude. SDSS redovno neguje i obeležava stratišta Drugog svetskog rata i sva ona od 1991. do 1995. Obnavljamo pravoslavne crkve širom Like, mnoge njihove zidine smo spasili od višegodišnjeg korova. Da ih, do boljih finansijskih vremena, bar upristojimo. Stranke leve opcije generalno nisu pomogle Srbima u Hrvatskoj, iako su im Srbi dali poverenje, otkad je sada pokojni Ivica Račan srpske glasove odneo Franji Tuđmanu. Mnoge porodice srpske, kao i moja, dok sam bio dete, naivno su glasali za Račana - iskren je Milan Uzelac, dožupan Ličko-senjske županije iz redova srpske manjine.
On, diplomirani agronom, živi u svom zavičaju, sa suprugom i dvoje male dece, na Udbini. Ličani vekovima vele "na", jer je ovaj gradić na nadmorskoj visini od tačno 830 metara. Neupućeni i kojekakvi partijski "ratni reporteri" su ga 1991. pogrešno a uporno zvali "Udbine" imajući na umu grad Udine u Italiji, a ne naziv Udbina, što je Ličanima i te kako smetalo.
Prof. dr Milorad Pupovac, lider SDSS, jedna je od najnapadanijih osoba u političkom životu Hrvatske. Redovno "zdesna" pa i "sleva", iz "centra" i centara moći...
- Ljudi u malim sredinama u Hrvatskoj nemaju priliku da se zbog svojih problema sretnu sa nadležnim službama i osobama, kao oni u velikim naseljima. Jedna od funkcija ovih domova SKC, koje gradimo po Hrvatskoj, nije samo kultura i slično, nego i briga za starije, koji se u njima mogu družiti, dogovarati o rešenjima vitalnih problema, tražiti svaku pomoć. Dogovaraćemo se o kultiviranju zemlje koja se ne obrađuje, u dogovoru sa vlasnicima kojima će se plaćati naknada. Prosperitet gradimo oprezno, vodeći računa o specifičnim potrebama svakog naselja. Za Hrvatsku, više nije priča o ratovima, uz svako poštovanje svim koji su živote izgubili u zločinima, ali država mora biti funkcionalnija. Tako ni srpske sredine neće ostati zaboravljene, zapuštene - najavljuje Pupovac.
Vicepremijerka sada već bivše Vlade Hrvatske iz srpske zajednice je Anja Šimpraga.
- Da nije vaše podrške nama, koji smo u Vladi, Saboru Hrvatske ili ministarstvima, ne bi bilo ni ostvarenja mnogih projekata - poručuje ona Ličanima.
Tako, eto, danas žive Gornja Ploča i pomenuta sela oko nje. Davno beše, kad Ploča i sav taj deo Ličkog polja, življaše svoju starinsku slavu i istoriju, od koje stoje ruševine...
Četiri Milorada
MEŠTANI Gornje Ploče i okolnih sela, koji se međusobno dobro poznaju, u jednom trenu počeše da broje sve prisutne na toj maloj svečanosti, nešto se došaptaše, pa rekoše:
- Među nama ste vas četiri Milorada: Pupovac, Ćalić, Krajnović i Bošnjak novinar. Aj sad lijepo da se slikate sva četiri, za album naših sela!