U INVALIDSKIM KOLICIMA S OCEM ISTRČAO 1.130 TRKA: Priča o Riku i Diku Hojtu, koja inspiriše maratonce širom sveta
ZA sve koji prvi put učestvuju na ovogodišnjem Beogradskom maratonu, 28. aprila, inspiracija bi mogao da bude Rik Hojt, nekadašnja legenda Bostonskog maratona, i njegov otac Dik. Iako težak invalid, Rik je sa ocem uspeo da istrči 1.130 trka, uključujući 32 maratona, duatlone i triatlone, od kojih šest u okviru čuvenog takmičenja "Ajronmen".
Portal o onvalidnosti "Iz kruga"
Listi treba dodati i vožnju biciklom i trčanje 6.010 kilometara kroz Ameriku, punih 45 dana, 1992. godine. Četrdeset godina Rik i Dik inspirisali su i motivisali ljude da trče i bave se sportom, posebno ljude sa invaliditetom.
Rik je rođen sa dijagnozom cerebralne paralize, što mu je donelo kvadriplegiju, a doktori su bili ubeđeni da neće moći ni da govori, niti da se kreće. Ipak, roditelji su bili uporni i dečak je počeo da priča. A onda, jednom, kada je sa ocem gledao maraton, pitao je Dika, inače potpukovnika Nacionalne garde vazduhoplovstva na regionalnom aerodromu, da li bi i on mogao da učestvuje. Ovaj je odmah prihvatio, uprkos tome što je i sam imao srčanih problema.
Prvu trku istrčali su 1977. godine, u Vestfildu, za igrača lakrosa koji je ostao paralizovan posle nesreće. Kada su se vratili kući, Rik je pred spavanje priznao: "Tata, kada trčim, osećam se kao da nemam hendikep."
Sledeće godine diplomirao je na Bostonskom koledžu i zaposlio se. Zanimljivo je da mu je jedan lekar rekao kako je, praktično, i on ocu spasao život, jer bi ovaj umro mnogo ranije da se nisu posvetili maratonu.
Prvi put kada su trčali Bostonski maraton, Rik i Dik nisu imali čak ni startne brojeve, jer nisu imali kategoriju. Nisu mogli da ih svrstaju ni u trkače, ni u sportiste u invalidskim kolicima. Vremenom su postali prave zvezde i ovog i drugih maratona i omogućili su da sve češće širom sveta, pa i na trkama u Srbiji, viđamo ljude koji trče gurajući druge trkače u invalidskim kolicima.
Ujedno, Rikova majka Džudit bila je poznata kao pionir onoga što danas zovemo inkluzijom - zagovarala je promene zakona, koje su omogućile da se njen sin obrazuje zajedno sa vršnjacima bez invaliditeta.
Dik je preminuo 2021. u 80. godini, a njegove poslednje reči bile su: "Uspeo si sine, ti si maratonac u svakom smislu, voli te tata".
Rik je preminuo dve godine kasnije, u 61. godini, zbog komplikacija sa respiratornim organima, duplo nadmašivši lekarska predviđanja.
Još za života obojica su ušli u kuću slavnih, a dobili su i bronzanu statuu na startnoj liniji Bostonskog maratona.