BEZ NEVOLJE NEMA NI BOGOMOLJE: Manastir Radošin, u istoimenom selu nadomak Svilajnca, zahvaljujući vernicima živi novi život
IAKO se ne zna kada je tačno sagrađen, niti ko je ktitor manastira Radošin, u istoimenom selu nadomak Svilajnca, predanje "kaže" da datira iz 14. veka. Bio je, veruje se, impozantnih razmera - sa blistavim ikonostasom i zvonima od čistog zlata koja su bila toliko velika, da su se čula na četiri sata hoda od manastira...
foto:Z.Gligorijević
Međutim, kada su monahinje Nimfodora i, sada pokojna, Mitrodora 2000. došle ovde, nije bilo ni traga nekadašnjem bogatstvu. Postojala je samo ruinirana crkva posvećena Presvetoj Bogorodici, ali su - uz pomoć meštana - uspele da saniraju bogomolju i nekadašnji konak, pa je parohijski hram postao manastir.
- Pre nas, ovde je služio moj brat, Stojan Miljković, ali mu je parohija bila velika, pa je ovu crkvu održavao koliko je mogao. Kad smo došle, ništa nismo imale, čak ni hranu, pa smo imale koprive i jele ih... Jednoga dana, došla je devojka iz sela da nas upozna i da vidi da li nam nešto treba. Zatražile smo samo flašu zejtina, za kandilo, a ona nam je donela mnogo namirnica, isfrezirala bašticu i zasadila povrće, pa sada imamo sve - kaže monahinja Nimfodora (78), zahvalna ovdašnjim ljudima što je saniran krov, urađen ikonostas, oslikani zidovi, renoviran konak...
Monahinje su, zauzvrat, počele da čitaju akatiste Presvete Bogorodice i mnogi nevoljni našli su izlečenje. Među njima je i žena koja je sa suprugom radila u Švajcarskoj, ali je bila nesrećna jer nemaju porod, pa je usnila Bogorodicu koja joj je rekla da dođe da je poseti u manastiru Radošin...
Relikvije
MANASTIR Radošin, u kome su - pored mati Nimfodore - još samo monahinja Marija (64) i jedan kaluđer, bogat je svetim relikvijama. Pored velikog broja čudotvornih ikona, tu su čestice svetih moštiju Svetog Georgija, Svetog Prokopija, Svetog Nektarija Eginskog, Svetog Trifuna, Svetog Siomeona Mirotočivog i Svete mati Anastasije.
- Bez nevolje, nema bogomolje. Ako neko hoće da mu Gospod pomogne, treba da se Presvetoj Bogorodici pomoli iz duše, da je zamoli baš kao što dete moli majku. A, ona najviše pomaže nerotkinjama - veli mati Nimfodora, uverena da se Bog mnogo razgnevio na ljudski rod, jer "narod ne ide u crkvu, nema poštovanja ni ljubavi, brakovi ne opstaju, prave vrednosti se ismevaju, a ono što je nekada bilo sramota, sada se predstavlja kao primer za ugledanje".
Vole Boga i - mantiju
MATI Mitrodora u manastir Blagoveštenje otišla je sa samo 12 godina, a njena rođena sestra Nimfodora došla je dve godine kasnije, takođe sa 12 leta.
- Komunisti su nas izbacivali iz manastira, a mi smo se vraćale. Svetinju i mantiju volele smo više nego da nam je neko poklonio Jugoslaviju. Čovek se rodi da bi služio Bogu i to ne može svako - veli Nimfodora, sećajući se kako su uredile manastir Blagoveštenje, potom manastir Jošanica, u kojem su bile 18 godina, a zatim i manastir Radošin.
Sada je, kaže, mnogo mladih počelo da dolazi, a sveštenik kod Žagubice nedavno je krstio čak 100 starih duša. Mnogo je nevenčanih u crkvi, a njihova deca pred Bogom su vanbračna, jer nemaju božji blagoslov...