PO ČEMU JE KUMANE KOD NOVOG BEČEJA JEDINSTVENO U SVETU? Tajnu "krije" Crkva Svetih arhangela

Selo je još 1758. godine dobilo crkvu od busenja pokrivenu čamovom šindrom, a železničku stanicu 1883. Ovde se polovinom devetnaestog veka rodio znameniti glumac i reditelj Laza Telečki, a kako meštani vole da se pohvale, imali su i prvu "slobodnu teritoriju" tokom Drugog svetskog rata - još pre Užičke republike.

Možda zato jedna od centralnih seoskih ulica i dalje nosi ime maršala Tita, paralelna sa onom glavnom - narodnog heroja Ljubice Odadžić.

U samom srcu Kumana je Crkva Svetih arhangela, jedinstvena u Vojvodini: jednobrodna bogomolja, sa zvonikom na zapadnoj fasadi. Njena gradnja završena je 1834, a neku godinu kasnije braća Mihajlo i Lazar Janić izrezbarili su ikonostas (sa elementima baroka i klasicizma), dok je oslikavanje ikonostasa uradio tada već proslavljeni ikonopisac Temišvarske eparhije Nikola Aleksić. Za samo dve godine, između ostalog, oslikao je 47 ikona, živopis, a na svodu soleja monumentalnu zidnu kompoziciju Sveta Trojica sa jevanđelistima i pet slika.

Na jednoj od njih možda i u svetu jedinstven prizor u freskoslikarstvu: Isus Hristos drži ašov u levoj ruci dok se obraća Mariji Magdaleni.

Protojerej i profesor Pravoslavnog bogoslovskog fekulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Popović, za "Novosti" objašnjava da ovaj prizor, izvesno, ima simboličko značenje:

- Pre nego što je Adam izbačen iz Raja, u njemu nije rastao korov već samo plemenite biljke. U Knjizi postanja, posle izgnanja iz Raja, zemlja je počela da rađa trnje i korov... To je, u stvari, posledica prvobitnog greha. Kaže se da će čovek s mukom obrađivati zemlju od koje će morati da živi. Prema tome, ako ne okopavamo zemlju, ne plevimo, ne žanjemo, nećemo imati od čega da živimo. Ovo bi moglo da bude objašnjenje i otkud ašov u rukama Gospoda Isusa Hrista.

Posvećeni Crvi i veri, seljani se ponose i novijom istorijom, ističući da su njihovi siromašni preci odmah prihvatili ideju socijaldemokratije:

- Među prvima smo, sa ove strane Save i Dunava, osnovali i socijlademokratsku partiju koja je i pobedila na nekim lokalnim izborima. Već 1905. pola sela bilo je pod uticajem ideja Svetozara Markovića i Vase Pelagića - objašnjava Žika Radin, bibliotekar u penziji. - U Prvom svetskom ratu naši seljani učestvovali su kao vojnici Austrougarske monarhije, uglavnom na frontu u Galiciji, gde su se masovno predavali Rusima i ubrzo priključili Oktobarskoj revoluciji. Vratilo se njih osamdesetak koji su po povratku doneli ideje komunizma. U Kumanu je osnovan prvi partizanski odred koji je položio zvaničnu zakletvu. Ustanak je podignut 4. jula, a u selu su petnaest dana kasnije već osnovali odred. Mesto gde je položena zakletva u nemačkim kartama obeleženo je kao "slobodna teritorija" i to nešto pre Užičke republike. Takođe, u nemačkim spisima se Kumane već tada zvalo "Crveno Kumane"...

U centru ovog sela 1. juna 1952. podignut je spomenik palim borcima Drugog svetskog rata, a taj dan se i danas obeležava kao - slava sela. U periodu izgradnje, možda baš zbog uglednih učesnika NOB, ovde je podignuta fabrika kućne hemije koja je "hranila" porodice mnogih meštana.

- Do 2000. godine imali smo fabriku koja je ušla čak i u udžbenike geografije... U međuvremenu je privatizovana, pa umesto 250 sada ima 12 radnika - dodaje Radin. - Prepolovljen je i broj stanovnika. Početkom osamdesetih bilo je četiri-pet hiljada ljudi, danas imamo tek 2.700 stanovnika. Od ovo malo poljoprivrede ne može da se živi, a više nemamo ni industriju. Uzgajaju se uglavnom ratarske kulture, suncokret i pšenica. Živi se i od stočarstva, ali i tu je neumoljiva statistika: osamdesetih je imalo 12.000 ovaca u našem ataru, sad oko hiljadu i sto. Do pre desetak godina bilo je četiri hiljade krava, danas - ni pola...