HEROJSTVO SRPSKIH SPARTANACA: Navršava se 25 godina od početka krvave bitke na Košarama, savremenog epskog boja za odbranu naše granice

KRVAVA Bitka za Košare počela je na današnji dan, pre 25 godina. Na pravoslavni Veliki petak, 9. aprila 1999, NATO avijacija, artiljerija Vojske Albanije i oko 1.500 pešadinaca-terorista OVK napalo je ukupno 130 graničara 53. Graničnog bataljona naše vojske u rejonu karaule Košare. Plan je bio da albanski teroristi kao NATO pešadija munjevito pregaze srpsku odbranu i naprave siguran koridor kroz Juničke planine za pravu kopnenu invaziju koju bi izveli vojnici zapadnih zemalja. Na žalost planera operacije iz NATO, srpski vojnici izdržali su paklene napade agresora i terorista u kojima su korišćene kasetne i napalm bombe, kao i radioaktivna municija, i odbranili najteže odbranjivu tačku srpske granice na Prokletijama. Sa položaja su se povukli kao pobednici tek kada je potpisan Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu. Živote u ovoj epskoj bici položilo je 108 vojnika, oficira i dobrovoljaca.

Ovo je bila zamisao komandanta NATO agresije, američkog generala Veslija Klarka, koji je bio frustriran vojnim neuspehom kampanje bombardovanja Srbije iz vazduha, zbog čega je tražio od Bele kuće i NATO saveznika dozvolu da započne kopneni napad iz Albanije i Makedonije sa 100.000 vojnika.

Političari iz NATO zemalja nisu bili raspoloženi da rizikuju, ali Klark nije odustao i u Albaniji je počeo da koncentriše snage za kopneni prodor u Srbiju. On u memoarima potvrđuje da je po njegovom naređenju u Albaniji, u Kuksu, formirana baza kopnenih snaga NATO predviđnih za drugi ešelon invazije, da bi Alijansa imala što manje gubitke. Glavni teret proboja pod zaštitom artiljerije iz Albanije i NATO vazduhoplovstva trebalo je da podnesu teroristi OVK. Klark je poručio Vašingtonu: "Da bismo bili sigurni da ćemo moći da prodremo i da operaciju okončamo za nekoliko nedelja, hteo sam šest divizija, lakih, teških i mešovitih. Biće potrebna i američka pomorsko-desantna pešadija, kao i vazduhoplovne snage. Proći ćemo putevima kroz Albaniju i Makedoniju".

U tri ujutro, 9. aprila, počelo je teško artiljerijsko bombardovanje u pravcu karaule Morina, da bi se sakrio istinski pravac napada. Oko 4.30 zavesa od artiljerijskih projektila pokrila je karaulu Košare, a za njom je sledio masovni pešadijski napad OVK. Tokom sledećih pet dana teroristi su u masovnim napadima uz pomoć NATO bezuspešno pokušavali da probiju odobranu, a onda je Vojska Jugoslavije uzvratila kontranapadom i osujetila plan o kopnenoj invaziji. Priča o herojskoj odbrani Košara, koja je iz sramnih političkih razloga tek posle nekoliko godina dospela u javnost je deo mnogo veće herojske sage o odbrani granica Srbije.

- Kopneni deo oružane agresije 1999. intezivno je vođen na skoro 200 kilometara fronta iz pravca Albanije, ali i BJR Makedonije, i istovremeno u dubini teritorije Kosmeta. Borba je bila na život i smrt, i u njoj, na graničnim međama ondašnje Jugoslavije i Srbije, snage NATO i njegovih saveznika, oružanih snaga Albanije i terorističke OVK doživele su pravi vojnički fijasko - navodi penzionisani pukovnik Miloš Jevtić, nekadašnji pripadnik Prištinskog korpusa i učesnik epskih bitaka.

On naglašava da su NATO i teroristi usko sarađivali i koordinisali borbena dejstva, a kao ilustraciju navodi raport tzv. Generalštaba OVK, poslat komandi NATO snaga i Vesliju Klarku, od 26. marta i 18. aprila 1999, do koga su došli naši obaveštajni organi.

- U Albaniji je, recimo, bilo angažovano oko 10.000 vojnika iz SAD, Britanije, Italije, Francuske, Nemačke, Holandije i Danske. Američki kontigent "Task fors igl" brojao je oko 5.300 ljudi, imao je vojnoobaveštajni centar i logističke jedinice, 24 borbena helikoptera "apač", 22 oklopna transportera "bredli", 15 tenkova tipa "abrams" i borbene avione tipa A-10. U Albaniji je, takođe, bilo oko 15.000 pripadnika OVK, kojima su sadejstvovale jedinice Vojske Albanije i milicije, ekvivalenta desetak hiljada boraca. Obaveštajne aktivnosti koordinirali su pripadnici najjačih zapadnih obaveštajnih službi, a formiran je i obaveštajni centar tzv. OVK na tromeđi SRJ, Albanije i BJR Makedonije - navodi pukovnik Jevtović samo američke snage, a bilo je i još albanskih tenkova od kojih je pet uništeno.

On objašnjava da je Bitka na Košarama bila samo početna faza mnogo veće operacije kopnene agresije pod imenom "Strela".

- Ona je planirana pre početka NATO agresije, da se realizuje u dve faze, a po otvaranju koridora i ulaska na KiM, nastavila bi se dejstva po dubini teritorije radi zauzimanja kompletne teritorije KiM i Srbije - navodi Jevtović.

PLANOVI I PROPALE NADE

KADA je plan "Strela 1" za invaziju preko Košara propao, tereoristi su tražili akciju "Strela 2", navodi pukovnik Jevtović: "O tome govore izveštaji tzv. Generalštaba OVK Šonu Bernsu od 27. 4. 1999, o 'razmeštaju Srpskih snaga koje moraju biti napadnute večeras ili u toku sutrašnjeg dana najkasnije', kao i obraćanje komandantu NATO snaga Vesliju Klarku za proširivanje ukupnih aktivnosti na KiM od strane NATO".