NA OLTARU NAŠE SVETINJE ALBANCI NAPRAVILI DEPONIJU: Crkva u selu Dobrčane, oskrnavljena, paljena i na kraju minirana (FOTO/VIDEO)
SELO Dobrčane na teritoriji opštine Gnjilane, na Kosovu i Metohiji danas je naseljeno isključivo Albancima.
Ne razlikuje se mnogo od svih ostalih sela u kojima je nakon sukoba 1999. godine otišao i poslednji Srbin. Na svakom koraku zastave "Kosova" i Albanije, veličaju se uspomene na teroriste, njihovi spomenici su uređeni. Srpski govore samo stariji meštani i to nerado. Dve impozantne džamije, nekoliko kafića i par prodavnica, na pitanje gde se nalazi crkva u selu svi odmahuju glavom i kažu "nema crkve". Tek posle više pokušaja, saznajemo od starijeg meštanina da je u selu na brdu "bila crkva", ali da je više nema i nevoljno pokazuje ka brdovitom delu mesta do koga vodi makadamski put.
Nekada je srpski živalj iz Gnjilana i susedne Kosovske Kamenice dolazio u Crkvu Svete Petke na velike praznike, reka hodočasnika hrlila je ka crkvi u oktobru na dan svetiteljke, ali ne samo tada već i kad ih neka muka natera. Verovalo se da je voda sa česme čudotvorna, a da Sveta Petka uvek usliši molitve.
Dolazili su Srbi, ali i Albanci, doduše krišom, i ostavljali darove na oltar ili u dvorištu crkvice. U vihoru ratnog ludila nakon bombardovanja ekstremiste nije zadovoljila činjenica da u selu nema nijednog Srbina već su odlučili da zatru sve srpsko. Prema nekim podacima 27. jula 1999. godine crkva je prvo spaljena, oskrnavljena, a potom minirana. Uništena svetinja danas ima samo zidove koji prkosno stoje obrasli korovom. Nema krsta, nema oltara, nema nijedne ikone. Kažu da Srbi iz enklava nekada svrate, dečji šal vezan na drvo bolno podseća na to da je neko ostavio dar svetiteljki i pomolio se u njenom razorenom domu pod otvorenim nebom jer je tokom uništenja stradao krov.
Sveće i ikona kao putokaz...
POSLE dugog vremena u vreme vaskršnjeg posta, među porušenim zidinama, na mestu gde bi nekada trebalo da je bio oltar zapaljene su sveće za zdravlje živih i u pomen preminulih. Mala, gotovo neprimetna ikona Svete Petke ostavljena je na mestu crkve da možda neke druge putnike namernike obraduje ...
Albanci iz susednih kuća crkvu koriste kao deponiju na koju odlažu otpad. Urasla u korov, unutar nje je šiblje i kamenje i ostaci nekada bitne svetinje za Srbe u Kosovskom Pomoravlju.
Nema gotovo nikakvih zvaničnih istorijskih podataka o datumu izgradnje svetinje. Sagrađena je posle Prvog svetskog rata, a tada je bila na meti okupatora. Pripadala je Eparhiji raško-prizrenskoj Srpske pravoslavne crkve. Ostaci crkvice nalaze se na desetak kilometara istočno od Gnjilana, na putu za Kosovsku Kamenicu. Nalazi se u naselju okružena novoizgrađenim kućama.
Legenda o sudbini sela
OD tog tragičnog trenutka kada se jedna mala svetinja našla na dugačkom spisku od preko 120 stradalih verskih objekata na Kosovu i Metohiji niko se nije osmelio da "posao završi". Raspredaju se legende da selo ne može nikako da prosperira kao i da Sveta Petka ne da neprijateljima da priđu do njenih ostataka.
Albanci o crkvi govore u prošlom vremenu, neki se čak i stide onoga što se desilo, ali svi okreću glavu od zidova koji prkosno podsećaju na pravoslavno obeležje.
Srbi koji žive u okolnim enklavama setno se sećaju vremena kada su odlazili na sabor u Dobrčane i sa zebnjom i strahom pričaju kako su ekstremisti digli svetinju u vazduh, ali tiho izgovaraju da se nikada ne zna i da možda jednog dana uspeju da bar urede prostor oko ostatataka nekadašnjeg hrama.