VASKRSENJE ŽRTAVA IZ SABLASNOG JEZERA: Šta je inspirisalo monahinju Mariju da naslika jasenovačke novomučenike? (FOTO)

Jevrejski zatočenici prozvali su ga "Sablasno jezero", jer je često bilo obavijeno maglom. Ustaše su odatle hvatale ribu za sebe, a logoraše su terali da uzimaju vodu za piće. Kasnije su postavljene pumpe, pa je uzimana i voda za kuvanje, tu su zatočenici prali porcije i kašike, kupali se i prali "prnje".

Upravo je ova priča svedoka inspirisala monahinju Mariju Antić iz jasenovačkog manastira Rođenja Svetog Jovana Preteče da uradi sliku "Sablasno jezero". I upravo će ta slika najviše pogoditi istoričarku umetnosti prof. dr Jelenu Erdeljan, sa Odseka za istoriju umetnosti beogradskog Filozofskog fakulteta, koja će potom napisati dvojezičnu monografiju "Slike monahinje Marije - Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti vaskrsenja", koju je izdao Muzej žrtava genocida, uz podršku Ministarstva kulture.

- Slika je naizgled jednostavna jer prikazuje realnost pejzaža Jasenovca danas - kaže dr Jelena Erdeljan za "Novosti". - U jezero su bacali tela i vezivali za njih kamenje da bi potonuli. Primoravali su logoraše da odatle piju vodu, a ustaše su hvatale ribu. Ceo prizor mi gledamo očima monahinje Marije, njen lik se vidi u odrazu, nadnosi se nad to mesto sa kadionicom. Ona je sa tim mučenicima, i mi smo, zahvaljujući njoj, svi sa njima. Ali oni nisu prikazani kao stradala, unakažena tela, već kao ozareni svetlošću vaskrsenja. Ove slike diraju samu suštinu onoga što nas čini ljudima, a to je empatija. Pomažu nam da ne postanemo zveri.

Radove monahinje Marije prvi put je videla u vreme korone, na izložbi u Beogradu, i ostavile su snažan utisak, jer, kako kaže, duboko komuniciraju sa gledaocem. Neverovatno su smirene, staložene, nežne i lepe, iako govore o najstrašnijim zločinima. U njima se vidi i pozivanje na hrišćansku ikonografiju, od ranohrišćanskih vremena, do novijeg doba. Nastale su na osnovu unutrašnjih vizija monahinje na mestima strašnih stradanja, na kojima i danas, pod humkama, na prostoru nekadašnjeg logora, počivaju zemni ostaci, odnosno relikvije novomučenika jasenovačkih. Ujedno su rezultat razgovora sa staricama koje su u vreme NDH bile devojčice i svedočile zlodelima.

Slika "Baka Dragino sećanje" bazirana je na priči starice koja je gledala kolone stradalnika s prozora svoje kuće, sve dok i sama nije poterana u logor. Zima 1941. na 1942. godinu bila je veoma hladna i Sava je zamrzla, pa se moglo preći preko. Ustaše su preko leda gonile ljude - bose, slabo obučene, muškarce zarasle u brade, decu promrzlih nogu. Nad Gradinom se danima dizao dim, a u Jasenovcu širio miris ljudskog mesa.

- Dvadeset šest slika rađeno je različitim tehnikama i one prenose topografiju logora, prostora nekadašnjeg uništavanja, zverstva i ubijanja, osveštanog smrću nebrojenih novomučenika. Prostor smrti i uništenja i sam je preobražen u prostornu ikonu vaskrsenja i trijumfa nad smrću. Ove slike nisu ikone u funkcionalnom, liturgijskom smislu, ali imaju ikonička svojstva. Nastale su kao činilac molitvenog sećanja na nevino postradale, iznad svega decu. Stoga imaju i status svedočanstva i izvora prvog reda o čudovišnim zločinima i genocidu sprovedenom nad srpskim narodom u okviru sistema koncentracionih i logora smrti NDH u Jasenovcu, ali i na čitavoj teritoriji NDH. One su, istovremeno, i vizuelno svedočanstvo o Holokaustu i Samudaripenu, o uništenju jevrejskog i romskog naroda - kaže naša sagovornica.

Monahinju Mariju upoznala je u Jasenovcu i saznala kako su slike nastale. Nešto kasnije monahinja je to stavila na papir i poslala joj. Tako je dobijen deo monografije "Zapisi iz monaške kelije".

Inače, monahinja je deo sestrinstva koje je došlo u Jasenovac sa Skadarskog jezera, iz manastira Beška, 2016. godine. Ovaj manastir iz 15. veka zadužbina je Đurđa II Stracimirovića Balšića i njegove žene Jelene Lazarević Balšić (kćerke kneza Lazara), koja je tu i sahranjena. Monahinja Marija je počela da slika svakodnevne prizore, a njen talenat je primetio mitropolit Amfilohije, koji ju je podstakao i rekao: "Ti ćeš da slikaš male novomučenike." Sa njegovim blagoslovom obrela se u Slavoniji. Od mitropolita Amfilohija dobija i "poslušanje" da ona i sestrinstvo svakodnevno kade humke i jezero - mesta stradanja Srba, Jevreja i Roma.

Tu je upoznala i nekoliko starica, koje su joj ispričale svoje priče. Među njima je i storija o topolama, čija se slika "Topola užasa" takođe našla u monografiji.

Prema kazivanju starica rođenih u Donjoj Gradini, postojale su dve topole korišćene kao mučilišna drva svih godina rata. Bile su jedna do druge na obali kraj ušća, a jedna je i danas sačuvana. Kada su se vratile u selo, u maju 1945. godine, na njima su visila tela devojaka, pojedine obučene u narodne nošnje.

" Na logorskom polju uz reku Savu, danas su humke, skrivena obeležja šta je gde u logoru bilo. Ovo mesto je sveto. Svaka stopa zemlje natopljena je krvlju i pepelom nevinih koji su prošli najrazličitija mučenja," zapisala je monahinja Marija.

Njene slike nastajale su od novembra 2017. do juna 2022. godine.

- Posebno je zanimljiva priča o nastanku slike "Sveti mučenici u Pičilijevoj peći" i poseti monahinje Marije, nakon što je sliku naslikala, lokalitetu dubičkih krečana - kaže dr Jelena Erdeljan. - Tu je prvi put videla peć u stvarnom geografskom ambijentu, kakvu je prethodno, po promisli Božjoj, naslikala. To je tip peći u kojoj su u Jasenovcu paljena tela već umorenih, ali i živih, uključujući veliki broj dece.

Samo 13. maja 1942. spaljeno je 40 srpske dece. Baka Draga je monahinjama u više navrata pričala o mirisu koji su mesecima osećali dok su bili u getu. Gledali su kolone i čekali kada će na njih doći red. Ona je u maju 1942, u logoru Ciglana provela tri dana. Jedne noći je bila u grupi za spaljivanje, čekala je u Tunelu kraj peći. Posle je svedočila:

- Tada sam izgubila strah. Ali, ustaše su obustavile paljenje za tu noć, jer je bilo isuviše mnogo ljudi. Narednog dana potrpani smo u vagone i upućeni dalje u Staru Gradišku.

Monahinja Marija piše da je slikanje ove slike bilo posebno potresno, ali tek kada je ona bila gotova, "nastupio je košmar". Stalno joj je pred očima bila nacrtana grupa ljudi upućena ka peći i lik žene, prve na ulasku u vatru, zdesna.

- Okretala bi glavu ka meni kao da moli za pomoć, čula bih i vatru i krike - zabeležila je monahinja.

Prod. Jelena Erdeljan objašnjava da se na slikama vidi da je sastaradavala i ona:

- Gledajući slike sastradavamo i mi, ali to je put isceljenja i sjedinjenja u Gospodnjoj ljubavi sa svim novomučenicima jasenovačkim.

Slika "Baka Ljubino sećanje" vezana je za priču ove starice o Božićnom jutru 1942, u Donjoj Gradini. Bila je zima i ustaše su nadirale, pa su mati, otac i njih šestoro dece krenuli u zbeg.

- Videla sam jednu porodicu vezanu bodljikavom žicom za plast sena koji gori... I danas ih čujem - svedočila je baka Ljuba.

Nakratko su se zadržali u Drakseniću, odakle su krenuli dalje, izbegavši strašni pokolj u seoskoj crkvi. Do leta su se krili po napuštenim selima i zbegovima Kozare, a onda su poterani sa masom naroda preko Dubice, Cerovljana, Uštice i dopali centralnog logora, pa dalje razmešteni po slavonskim selima. Tata je prebačen u Zemun, na Sajmište, i nije se vratio. Deda, njegov otac, ostao je u Drakseniću i njega su ustaše klale, pa zapalile u kući.

Inače, na baka Ljubinom imanju otkrivena je ustaška bolnica sa Davidovom zvezdom, koja je jedini autentični sačuvan logorski objekat.

Slika "Jasenovačko Bogojavljenje" bazirana je na svedočenju baka Drage. Jasenovac se nalazi na obali naspram ušća Une u Savu. I pre nego što je logor počeo da radi, ove dve reke nosile su tela nizvodno ka Šapcu, Beogradu, sve do Kladova. Baka Draga je pamtila kako su na početku rata odrasli vadili iz reke "splavove" od po više ljudi svezanih bodljikavom žicom i sa zakačenim tablama "besplatni prevoz za Beograd".

Za "San malih logoraša" iskorištena je lestvica, kao starozavetni motiv Lestvice iz kompozicije Jakovljevog sna, poput one iz Dečana, iz 14. veka. Jedan od dečaka na slici je Milan Bižić, sa čuvene fotografije iz Dečjeg logora kod Siska, 1942. Likovi dveju devojčica u dnu lestvice posvećeni su Ljeposavi i njenoj sestri Grozdi, koje su preživele Jasenovac, Staru Gradišku i Jastrebarsko. Ujakova prijateljica iz Zagreba ih je pronašla i spasla. Najmlađa sestra nije preživela, ali je žena Grozdu i Ljeposavu povela svojim roditeljima. Ljepša je prestala da govori i hoda. Progovorila je tek kad ju je pronašla majka.

Dva i po kilometra od Jasenovca, na obali Une, nalazi se Uštica. Tu je bio logor za Rome, za kojima je ostala 21 masovna grobnica. Na Dan proboja logoraša, 22. aprila 2018. godine, osvećen je hram Svetog proroka Ilije u Mlaki, a večernju službu mitropolit Amfilohije služio je kraj uštičkih grobnica. Na jednom panou sa pričom o stradanju Roma, ugledao je fotografije dece i rekao: "Pazi im likove! Kako su samo lijepe. Tako da ih nacrtaš!" Tako je nastala slika "Točak stradanja". Ustaše su 1942. u jasenovačkim logorima ubile 3.964 romske dece. Na slici se nalazi i grupa Roma, koji su svirali pred koljačima u uzaludnom pokušaju da spasu živote.

O koloni, koja će se naći na "Koloni svetih novomučenika" monahinji Mariji je često pričala baka Draga. Krajem avgusta 1941. u Jasenovac je došla prva kolona zatočenika iz Jadovna i sa Paga, Srbi i Jevreji. Selo je zatvoreno, iz kuća se izlazilo samo uz propusnicu. Kroz prozor su se videle kolone ljudi koje idu od železničke stanice, Glavnom ulicom. Neki bi prošli kroz kapiju logora, a nejaki, starci, žene i deca, skelom su prevoženi na gubilište u Donjoj Gradini. Baka Draga je svedočila da su ih klali već u selu, a krv joj je dolazila do nogu.

- Da oprostimo moramo, da zaboravimo ne smemo, poruka je patrijarha Germana, koju nose sve ove slike - zaključuje prof. Jelena Erdeljan. - One izazivaju iskonsku, nenaučenu, nepatvorenu emocionalnu reakciju. Dodiruju svakog ko ih je video i jednako će reagovati i neko ko ne zna priču o Jasenovcu. Njene molitve za nas i naše spasenje upućene su svetim novomučenicima jasenovačkim.