KUĆA U KOJOJ NEMA MESTA ZA ŽENSKO ČELJADE: Muzej u Novom Bečeju čuva uspomene na dvojicu Srba - dr Vladimira Glavaša i Josifa Marinkovića

Sve ove, na prvi pogled kontradiktorne osobine stekle su se u jednoj neobičnoj ličnosti. Školski drug Jovana Jovanovića Zmaja na liceju u Bratislavi, nastavio je druženje s pesnikom i u Pragu, gde je 1862. godine diplomirao prava. Ipak, nije se dugo bavio svojom profesijom:

- Nikada se nije ženio, kažu da je bio osobenjak i voleo da samuje. Posle prve, nepravedno izgubljene parnice, smatrao je da pravde nema na svetu i nije hteo da ostane u advokaturi - objašnjava Tatjana Vlaškalin iz Turističke organizacija Novi Bečej. - Isključivo se bavio poljoprivredom, imao je svoje radnike. Pomagao je sirotinju i decu koja nisu mogla da se školuju, ali je za uzvrat tražio diplomu o završenoj školi, kao i izraženu želju da potraže posao i na taj način opravdaju poverenje.

Glavaš je nastavio da druguje sa Zmajem i drugim uglednim savremenicima, a česti gosti u njegovom domu bili su Svetozar Miletić i Đura Jakšić. Sagrađena u stilu klasicizma početkom 19. veka, i danas lepo očuvana kuća se sastoji iz predvorja, male sobe u bidermajer stilu ukrašene litografijama porodice Glavaš, sveštenih lica i poznatih Vranjevčana onog doba. Spavaća soba u alt dojč stilu, sa spavaćim krevetima, perinama, ćilimima i šminker stolom.

- Doktor Glavaš je živeo sa majkom. Pred smrt, testamentom je ostavio kuću Pravoslavnoj crkvi, a ušteđevinu Katoličkoj. Srbin po nacionalnosti, bio je veliki vernik koji je osim pravoslavne, posećivao katoličku crkvu, kao i sinagogu koja je nekad postojala u Novom Bečeju. Njegova testamentarna želja bila je i zahtev da sto godina posle njegove smrti ne dozvoljava da pod ovim krovom boravi ili prespava žensko čeljade - otkriva Tatjana Vlaškalin.

Prvi novobečejski muzej otvoren je na stogodišnjicu Glavaševe smrti, 16. februara 2009. godine. Opština Novi Bečej kuću je adaptirala, pa su otvaranju prethodili konzervatorsko-restauratorski radovi u samom zdanju, ali i pomoćnim prostorijama u kojima su nekada živele sluge i radnici sa Glavaševog imanja. U međuvremenu, celokupan prostor popunjen je zbirkama fotografija, knjiga, nekadašnjih poljoprivrednih mašina, eksponatima starih zanata i berbernicom koja datira upravo iz tog perioda.

- Od crkvene opštine kuću smo uzeli u zakup i dogovorili se da je pretvorimo u muzej. Sada radimo na tome da je i otkupimo - kaže naša sagovornica. - U međuvremenu, "osvežili" smo ono što je za Banat bilo u to doba karakteristično: moleraj, odnosno mustre na oslikanim zidovima. Početkom 19.veka samo su bogate, gazdinske kuće mogle da imaju bogato oslikane zidove. Bila je to stvar prestiža, zidovi sa raznim cvetnim i geometrijskim motivima.

Tako je salon, odnosno "primaća soba" ukrašena autentičnim molerajem u 40 boja i stilskom garniturom bidermajer. U istom prostoru su i brojni eksponati koje su darovali sugrađani, pa se tako muzej može pohvaliti klavirom, sekreterom kao i potretom dr Vladimira Glavaša koji je uradio novobečejski umetnik Milorad Josimović.

U okviru muzeja okrilje je našao i Zavičajni klub Novobečejaca i Vranjevčana sa postavkama etno-predmeta, dokumenata i fotografija iz prošlosti grada. "Zavičajci" u ovom prostoru tokom godine organizuju različite manifestacije,a jedna je - muljanje grožđa na tradicionalan način.