SA TITOM PRIČAO O PROIZVODNJI ATOMSKE BOMBE: U Domu Vojske promocija knjige "Milutin Milanković i odbrana otadžbine" Slobodana Stojanovića

Ovako o velikom naučniku govori pukovnik u penziji Slobodan Stojanović, autor knjige "Milutin Milanković i odbrana otadžbine" koja će biti predstavljena danas u 14.00 u Domu vojske u Beogradu. Knjiga, o kojoj će osim autora na promociji govoriti recenzenti dr Slavko Maksimović i Milan Stanimirović, i prof. dr Vladan Kuzmanović i Milica Sandić, svojevrstan je dokument o nemerljivoj ljubavi za vlastite korene i otadžbanu. Milanković je upornošću istraživača gradio vidljive i nevidljive mostove, povezujući Zemlju sa Suncem i spajao veoma udaljene oblasti poput astronomije i geologije.

- Njegov doprinos nauci beleže i priznaju sve svetske naučne institucije, a njegova otadžbina beleži još jedan: odanost matici - kaže Stojanović. - Razmišljao sam kako da sa pozicija rodoljublja, tradicije, morala i patriotizma istražim Milankovićev život i delovanje. I, da li to njegovo delovanje može biti putokaz, kao što je nesumnjivi uzor u naučnoj sferi.

Stojanović je u knjizi sagledao turbulentno vreme u kome je Milanković živeo:

- Za razmatranje Milankovićevog odnosa prema patriotizmu značajna su dva događaja. Prvi se dogodio dok je bio građanin Austrougarske, inženjer u bečkoj firmi Barona Pitela, a drugi kada je kao srpski državljanin doprineo znatnoj uštedi državnih sredstava tokom izgradnje pruge Niš-Knjaževac. Projekat takozvane Transbalkanske železnice podrazumevao je da deo pruge koja bi povezivala jugoistočnu Rusiju i Rumuniju sa Jadranskim morem prođe dolinom Timoka. Na tom delu vijugavu reku trebalo je preći čak 19 puta, što je značilo napraviti isto toliko mostova. Milanković je, međutim, izgradio projekat za samo jedan most, koji je upotrebljen za sve ostale. Kako je znao da je ovo izuzetno značajan projekat za državu, nije želeo da prihvati honorar. Smatrao je da je to njegova patriotska obaveza.

O Milankovićevom patriotizmu svedoči i što se posle poziva kolega da predaje na Beogradskom univerzitetu odrekao tridesetogodišnjeg austrijskog državljanstva i uzeo srpsko. Malo je poznato da je 15 godina radio za vojsku i mornaricu.

- Kao potpredsednik Srpske akademije nauka, vodio je Tita u obilazak zgrade. Drugi susret sa njim održan je 9. septembra 1948. Tito je sa Aleksandrom Belićem, tadašnjim predsednikom SAN, Milankovićem i Pavlom Savićem razgovarao o izradi atomske bombe u Jugoslaviji - kaže Stojanović.

U javnosti nije bilo dostupnih informacija sa tog sastanka, ali je Milanković sačinio zabelešku koja se čuva u arhivi SANU. Autor knjige je u arhivu pronašao i belešku jednog "udbaša" o Milankoviću:

- Napisao je da pripada čuvenoj matematičkoj kliki profesora Beogradskog univerziteta, da je više neprijatelj, nego prijatelj. Napisao je i da otaljava predavanja, što nije bilo tačno.