DEDA "PLOVI" NA KRATKIM TALASIMA: LJubo Vujošević (88) iz Podgorice odoleva novim tehnologijama i ne napušta morzeovu azbuku

Ne da vremenu da ga pregazi niti da njegovu radio-telegrafsku stanicu pošalje u muzej.

Krepak i vedrog duha, on i danas iz kutka svoga stana šalje pozitivne signale po Evropi i svetu. Predstavlja se kao Don iz Montenegra, jer ga po tim imenom znaju i na društvenim mrežama.

Morzeovu azbuku drži u "malom prstu" pa otud veliki broj prijatelja sa raznih kontinenata. Tačke, crte i prazna slovna mesta davno su ugrađene u impulse njegovog života.

Nekadašnji precizni mehaničar, otac četvoro dece, u Morzeov svet ušetao se daleke 1955. godine. Pre toga bavio se fotografijom, da bi prvu ljubav pre 69 godina zamenio tajnama sistema znakova koje je prenosio preko okeana, mora, zabiti, širom zemljinog šara sve do danas.

- Lepo je slediti velikog američkog pronalazača i slikara Samjuela Morzea i diviti se njegovom izumu električnog telegrafa, kaže deda Ljubo. - Prednosti radio-telegrafije u odnosu na ostalu sličnu tehnologiju pokazivale su se bezbroj puta, uglavnom u nevoljama.

Seća se Ljubo da je učestvovao u nabavljanju jednog leka kojeg nije bilo moguće naći na prostoru bivše Jugoslavije, kako bi se spasao život jednoj četvorogodišnjoj devojčici iz Zagreba.

- Zahvaljujući kontaktu sa prijateljem iz Đenove uspeli smo doći do leka i koliko-toliko pomoći nesrećnoj devojčici koja je bila mentalno bolesna. Bio sam deo grupe angažovane za nabavku leka za jednog pacijenta u bolnici u Skoplju. Alarmirali smo prijatelje i uspeli smo i taj lek da pronađemo koji je kasnije dopremljen do te zdravstvene ustanove.

Znate kakvu su ulogu imali radio-amateri tokom razornog zemljotresa u Crnoj Gori 1979.godine. Bili su jedini kontakt sa svetom - ističe naš sagovornik.
Vujošević se priseća i nesrećnih ratnih devedesetih godina.

- U naš klub dolazili su roditelji crnogorskih vojnika koji su se interesovali za živote svoje dece. Uspevali smo ih povezati, što im je u tim trenucima mnogo značilo - dodaje deda Ljubo.

Vujošević je nedavno nabavio novu stanicu, smestio je ispod diploma okačenih o zidu stana u centru Podgorice.

- Preko nje održavam dosta dobre i daleke veze sa Brazilom, Južnom Amerikom, Australijom, Tasmanijom, Vladivostokom, Jutakom, Kanadom, Severnom Amerikom. Čim pritisnem taster, u istom trenutku sledi reakcija iz Melburna ili Sidneja - kaže Ljubo, koji sa žaljenjem konstatuje da je radio-amaterizam u Crnoj Gori danas gotovo zamro.

Priseća se on svojih vršnjaka, koji su nekada takođe bili aktivni radio-amateri. Malo ih je živih.

- Sa Veselinom Babićem, koji je bio bivši direktor Agrokombinata "13. jul", čuo sam se pre nekoliko dana i potvrdio mi je da na radio- -stanici ne radi odavno. Tu je i nešto mlađi Brano Brajović, koji je takođe bio dobar radio--amater...

Za razliku od proređene generacije, Ljubo Vujošević se ne predaje.

- Aktivan sam koliko mogu. Odradim po nekoliko veza dnevno i nije mi važno da li će ona biti daleka ili bliska. Važno je da radim, a vreme mi izmiče...

Ušao u pesmu

DEDA Ljubo Vujošević postao je inspiracija i pesnicima, pa je tako ušao i u stihove Hadži Bogoljuba Bobana Velimirovića:

"Sa radio talasima
On kroz etar veze stvara,
Iz svog stana podgoričkog
Sa svijetom razgovara..."