VRAĆAJU ŽIVOPIS DREVNOJ CRKVI KRALJA MILUTINA: Akcijom "Nastavimo lanac" pokrenuti obnova i freskoslikanje hrama u selu Bostane kod Novog Brda

Staru bogomolju, Turci su odmah po osvajanju Novog Brda, 1441, porušili, ali je njena važnost nadživela surovost osvajača, pa je kao zadužbine kralja Milutina, ostala duboko u pamćenju Srba, te je narod rešio da puna četiri veka i još 41 godinu kasnije, od sačuvanog kamena podigne novu-staru svetinju. Bilo je to 1852. Danas naš narod u čast ove svetinje opet pravi neki novi lanac i povezuje Srbe gde god da su u plemenitoj nameri: da ne zapusti ono što su preci ostavili, već da se obnovi i živopiše. Jer, freske iz 14. veka zauvek su "izbrisane" bestijalnošću Osmanlija.

- Namera nam je da ovaj hram ostavimo potomcima kao što su ga nama ostavili preci. Zato želimo da ga obnovimo i rekonstruišemo. Akciju obnove nazvali smo "Nastavimo lanac", jer kao što su hiljade ljudi učestvovale u njenom prenošenju, tako i mi "lančano" želimo da obnovimo i oslikamo svetinju, i uredimo konak - pojašnjava protojerej Stevo Mitrić, paroh novobrdski, nameru sa kojom je uz blagoslov vladike Teodosija 2018. započeo akciju obnove ovog hrama u Bostanu u novobrdskoj opštini na Kosovu i Metohiji.

Njegova objava, ovim povodom, na društevenim mrežama privukla je veliko interesovanje pa su neophodna sredstva za oslikavanje crkve i uređenje konaka u potpunosti prikupljena.
- Polovina radova već je obavljena. Krenuli smo 2018, počev od drenaže prostora oko crkve, zamene podova, pripreme za freskoslikanje, dok je samo oslikavanje počelo godinu kasnije - radostan je otac Stevo koji je paroh u šest sela sa petnaestak zaselaka udaljenih i po 70 kilometara, čijim je žiteljima, a ima ih oko 2.500, ova crkva jedina živa svetinja.

Za živopis je, dodaje prota, angažovana Ružica Todorović, freskopisac iz Vršca. Oslikavanje je započela još pre tri zime, a kako ona kaže, trajaće još dve naredne.

- Ranije sam oslikavala crkvu na severu Kosova i Metohije što se dopalo vladiki Teodosiju koji me je i preporučio i blagoslovio moj rad na ovom hramu. Živopišem je pune tri zime, i radim zimi zbog angažmana koje u drugim terminima imam i u rodnom gradu. Odgovornost za rad živopisa na ovom hramu je prevelika, svetinja je izuzetna, energija posebna, potpuno sam i duhovno posvećena ovom radu. Ceo dan sam u crkvi, radim do kasno, odgovara mi popodnevni i večernji rad, a pre podne pak u crkvi sve pripremam za te radove - priča nam Ružica.

Kaže i da kada je prvi put došla nije ništa znala o novobrdskom kraju, ali se i srcem i dušom uklopila.

- Na početku je bila vrlo teška situacija: nesigurnost, krađe, zastrašivanja, ali sada je čini mi se malo lakše. Navikla sam se. Bog sve uređuje i zna zašto je sada trenutno takva situacija za Srbe na Kosovu i Metohiji. Teško je kada znamo da je ovo naše, da su naše svetinje, naš prostor koji neko drugi svojata, ali zadivljena sam hrabrošću ovih naših ljudi, pre svega dece koja su skromna i koja žive u vrlo skromnim uslovima, ali su divna deca i odlični đaci, puni snage - ističe svoje impresije Ružica, oduševljena najmlađim stanovncima novobrdskog kraja.

Dodaje i da je njena porodica kada je prvi put na KiM došla da oslikava crkvu u Sočanici, najpre bila uplašena i strepela za nju, ali da joj je odgovarala: "Kad mogu naši ljudi da žive tu, mogu i ja. Zašto je moj život vredniji do njihovih?" Ovde je, sada već treći put, stigla 1. decembra i radiće do 1. maja. Smeštena je u crkvenom konaku, a sa porodicom se čuje telefonom, ali samo kada ima mobilnog signala jer često zna da nestane.