HEROJSTVU BEOGRAĐANA JOŠ SE DIVIMO: Promocija knjige o Galipu Balkaru, ambasadoru Turske u SFRJ, ubijenom u atentatu 1983, u našoj prestonici
UBISTVO turskog ambasadora Galipa Balkara, 9. marta 1983. godine u Beogradu, bilo je prvi i jedini slučaj međunarodnog terorizma u nekadašnjoj Jugoslaviji. Počinila su ga dvojica jermenskih atentatora Haručion Krikor Levonijan (23) i dve godine mlađi Rafi Aleksander el Bekijan. Oni su kod semafora na uglu Ulice generala Ždanova i Bulevara revolucije otvorili vatru iz "dugih devetki" na "mercedes" turske ambasade, a ambasador Balkar je preminuo dva dana kasnije od posledica ranjavanja.
Godišnjica smrti, 41, bila je povod za promociju knjige "Galip Balkar - Zvezda turske diplomatije", čiji je autor Tanžu Bilgič, nekadašnji turski ambasador u Beogradu. On u knjizi osvetljava složenost političkih intriga koje su dovele do tragičnog događaja.
ZAŠTO BEOGRAD?
MNOGI se i danas pitaju zašto je za mesto terorističkog napada izabran Beograd. Do tada su uglavnom birani gradovi na Zapadu. Turski istraživački novinar Ugura Mumdžua, koji je i sam stradao u atentatu 1993. je uočio da je evropska policija uoči beogradskog zločina znala da se sprema novi napad, te su u većim gradovima zapadnih zemalja bezbednosne mere bile povišene. Socijalističke zemlje su u tom smislu tada bile "sigurnije od zapadnih", pa su atentatori možda zato i odabrali Beograd.
- Balkar je bio veoma talentovan i cenjen diplomata. Mnogo je doprineo dobrim odnosima između Turske i Jugoslavije. Njegova smrt još jednom je potvrdila da ne postoje dobri ili loši teroristi. Terorizam ne poznaje nacionalnost, niti religiju. Drago mi je što je Srbija sa nama u borbi protiv terorizma. Autor knjige, kolega Bilgič je uložio veliki napor da dođe do dragocenih dokumenata i ispriča lične priče - rekao je Hami Aksoj, sadašnji ambasador Turske u Srbiji i podsetio da u Beogradu postoji spomen-ploča ambasadoru Balkaru, kao i da je u Tašmajdanskom parku zasađeno drvo njemu u čast.
Promociji knjige koja će tek biti prevedana na srpski prisustvovao je i autor. Bilgič je ispričao da je kada je došao na mesto ambasadora u Beogradu, ambasada renovirana, samo je ostao jedan stari sto:
- Pitao sam kolege zašto ga nisu sklonile, a oni su mi rekli da je to Balkarov sto. Kasnije sam pronašao još neke njegove lične stvari. Upoznao sam mnoge njegove prijatelji i oni su mi otkrili da je bio veoma zanimljiv i ljubazan. Odlučio sam da napišem nešto o njemu. Mislio sam da će to biti samo članak, ali je došla pandemija virusa korona i imao sam dovoljno vremena da tragam po arhivima i napišem knjigu.
Bilgič je istakao da su od 1973. do 1984. jermenski ekstremisti ubili 34 turske diplomate, kako u Evropi i Severnoj Americi, tako i na Bliskom istoku. Balkar je 27. diplomata i četvrti ambasador koji je stradao u ovom kratkom vremenskom periodu.
- Na neka pitanja još nema odgovora. Nije poznato zašto je ubijen Balkar, niti da li je dobijao pretnje pre atentata. Do danas nije poznato ni ko je treća osoba koja je učestvovala u atentatu, niti koliko su dugo atentatori boravili u Beogradu. U vreme Balkarovog mandata Jugoslavija je bila značajna svetska zemlja. Sem toga, bila je među zemljama u kojima je u velikoj meri bilo zastupljeno tursko i muslimansko stanovništvo. Tako da nije bilo slučajno što je vrsni diplomata Balkar postavljen baš na to mesto.
Na suđenju saslušano 38 svedoka
OBOJICA atentatora bili su članovi tajne jermenske organizacije u Libanu, bili su takozvani borci za izvršenje pravde zbog genocida nad Jermenima. Cilj organizacije je bio, između ostalog, da se terorističkim akcijama nad turskim diplomatama skrene pažnja svetske javnosti na jermenski problem. Suđenje dvojici optuženih održano je u bolnici Centralnog zatvora u Beogradu, jer je Levonijan, zbog oduzetosti donjeg dela tela, bio u invalidskim kolicima. Saslušano je 38 svedoka, što je odužilo suđenje, tako da je presuda izrečena godinu dana kasnije, baš na dan atentata. Dvojica atentatora su u prvostepenom sudskom postupku osuđeni na smrt, kasnije im je kazna preinačena na po 20 godina zatvora.
Na promociji su prikazani isečci iz turske i svetske štampe. Svetsku i tursku javnost, kako je rečeno, zadivilo je ponašanje građana Beograda koji su se zatekli na mestu događaja. Oni su odmah krenuli u poteru za atentatorima, koji su se dali u beg. U opštem metežu zločinac El Bekijan je s tri hica usmrtio studenta Željka Milivojevića (25) iz Inđije, dok je drugi atentator Levonijan sa dva hica ranio prolaznicu Zoricu Zolotić i Slobodana Brajovića, pukovnika u penziji. Pucnje na ambasadora Turske naši građani su doživeli kao pucanj na Jugoslaviju, uređenu zajednicu kojoj su verovali, bili joj privrženi i u kojoj su se osećali sigurno.
Bilgič ističe da su Balkara svi voleli zbog njegovog poštenja, marljivosti i finog ophođenja.
Odseli u Novom Sadu
KASNIJE je utvrđeno da je posle pucnjeva na Balkara trebalo da Levonijan iz torbice izvadi metar dugo platno i da ga prebaci preko ambasadorovog automobila. Na njemu je bilo ispisano akronimom na engleskom: "Izvršioci pravde za jermenski genocid". Prema planu, posle izvršenog zločina trebalo je da se sastanu u Novom Sadu, u istoimenom hotelu gde su iznajmili sobu.
Na promociji su prikazani filmovi o atentatu i sahrani u Ankari. Prisutni su mogli da vide i do sada retke fotografije na kojima se potpredsednik Predsedništva SFRJ Mika Špiljak upisuje u knjigu žalosti, a otpravnik poslova u turskoj ambasadi Omer Zejtinglu uručuje odlikovanje supruzi Slobodana Brajovića ranjenog tokom napada. A, prikazana je i šema atentata.
- Vozač ambasadora Galipa Nedžati Kaja teško je ranjen i u bolnici je proveo 13 dana, a posle dva meseca se vratio na posao - ispričao je Bilgič. - Mala oteklina u predelu grudnog koša ostala je kao na kobni dan.
Balkar je ubijen u 46. godini. Nije bio oženjen i nije imao dece. U Beogradu je službovao od 1981. do 1983. godine.