IZ RUSKE "TOPOVNJAČE" TUKAO OVK TERORISTE Potpukovnik u penziji Stanko Ristić o ratovanju na KiM: Ležao sam u zatvoru kao jatak Ratka Mladića

Ovako nam je pričao priču o svom životu potpukovnik Stanko Ristić, nebeska legenda naše vojske, koji je tek 2017. konačno oslobođen optužbi da je krio komandanta Vojske Republike Srpske. Sada živi u selu Ljuba na samom obodu Fruške gore. Već 19 godina "troši državi budžet" kao penzioner i nada se da će tako do 105. pa opet! E, tako nas je pozdravio dočekujući goste na kapiji. Dok se sekla šunka i kobasica, u susednoj sobi je radio televizor. "Red rata" u Ukrajini, "red" Bliskog istoka. Stanko je odmahivao glavom: opet se digla i ala i vrana kao kod nas devedesete, uz objašnjenje da se zlo kezi ljudima.

- Rođen sam u Divošu a u školu sam išao u Martincima i Sremskoj Mitrovici. Vazduhoplovnu akademiju prošao sam u Zadru i Mostaru, a od 1988. kao dobar pilot služio sam u elitnoj luks eskadrili na Batajnici gde sam salonskim helikopterom prevozio kolektivno Predsedništvo SFRJ. Od 1992. kada je formiran javio se u Kadrovski centar VJ za oficire koji hoće da služe u vojskama RSK i RS prijavio se i on: - Bilo mi normalno i logično da budem dobrovoljac. Srbin sam, oficir. Dva sina su mi tad bila već odrasla, supruga radila u Nišu gde sam i ja službovao pa sam mislio bolje ja, nego klinci sa akademije. A onda je rat ušao u svoju ludačku spiralu. Ne može pilot Stanko da pobroji misije u kojima je učestvovao... Vozio je prvi Mi8 u Hercegovinu 1992. po odluci o saradnji između SRJ i RS prema naređenju predsednika Dobrice Ćosića i tamo je izvlačio ranjenike do 1993. Te godine je bio dežurni pilot na Sokocu za ranjene na sarajevskom ratištu, pa onda na Drini. Kada se zakuvalo na Kosmetu 1997. bio je među sedmoricom pilota koji su otišli u Rusiju po nove Mi17 i helikoptere topovnjače Mi24. Učestvovao je te 1998. u deblokadi Policijske stanice u selu Kijevu u Drenici na magistrali Priština - Peć. I tom prilikom je izrešetan i jedva je sleteo.

Vozio je krajiške i komandante VRS, Jovicu Stanišića, a poslednjih 30 letova Nebojše Pavkovića, tadašnjeg načelnika Generalštaba, bilo je sa Ristićem. Smeje se nebeski vuk kako je devedesetih sve bilo vojna tajna, pa i legalna nabavka helikoptera iz Ukrajine, uključujući i obuku u Sibiru. Otišlo je sedam pilota u Tjumen a kada su stigle letelice 1997. stigli su i Rusi da ih sklope i dva vrhunska pilota da obuče naše.

- To je bila "bombonica" u karijeri. Te 1997. u Niš je došao Frenki Simatović da traži pilote iz vojske. Stigli smo u Beograd, seli u avion za Moskvu a tamo nas je čekao naš ambasador Bora Milošević sa ćerkom i sinom kao da smo državna delegacija. Držao je Bora ceo dan pilotima čas ruske istorije. Od borodinske panorame, do muzeja i Kremlja. Uveče ih je ugostio u ambasadi. Bio je to jul 1997.

- Usred priče te noći ušla je sekretarica i Miloševiću rekla da treba da časti. Povikasmo: "Da nije unuče", a on odgovori da je njegov brat Slobodan postao predsednik SRJ. Ristić priča i kako je odmah po dolasku iz Rusije sa Jovicom Stanišićem leteo na Brezovicu. Kaže, Stanišić je bio ljut i zabrinut jer su prve velike jedinice terorista počele da se grupišu, a delovi JSO već su bili na KiM.

- Posle nekog vremena došla su dva Mi24 na Batajnicu i to je tada bila najveća tajna - govori dalje Ristić.

- Uz njih su došli i ruski asovi-piloti Volođa i Ženja i još četvorica njihovih kolega. Doobuka je bila na Ponikvama. Već 1998. usledili su borbeni letovi ruskih oklopnjača protiv šiptarskih bandi. Priča Stanko kako je učestvovao u deblokadi sela Kijeva kada su naša dva helikoptera uletela u okruženo selo da donesu policiji radio-vezu i agregat, a izvuku decu. On je leteo bočno i zasipao vatrom položaje terorista.

- Mi24 "pušačnaja" je leteća tvrđava sa dva topa kalibra 23. Nosi do šest lansera šest sa 192 rakete kalibra 57. Ima četiri mitraljeza po modelu "gatlinga", rotirajućih cevi sa po 1.470 zrna. Kad se to istrese, zemlja gori. Doduše i ja sam "goreo", pogođen sam desetinama zrna, pa sam jedva sleteo. Opisujući sudbinu "prvog srpskog pilota oborenog u Mi24" Sremac iz Divoša se hvali da je ipak izvršio zadatak ali je i sam dobio preko 150 pogodaka. Objašnjava da je ruska leteća zver napred oklopljena staklom koje trpi kalibre i veće od 20 mm i samo zato ni on, ni kopilot i nišandžija nisu poginuli. Helikopter je ostao bez goriva u stanju lebdenja na oko tričetiri metra i kao kamen pao u oranicu. Zatim su usledile scene kao iz filmova Dušana Kovačevića.

- Eno ljudi, da pucam - pita me vodnik nišandžija, a ja grdim - gde da pucaš. Spremio sam se da izađem a on viče, nemoj, to su Šiptari. Nekako se iskobeljasmo kad se ispred stvorila starija žena i mladić u crnoj košulji. Stanko svedoči kako su se 10 minuta napričali ispred helikoptera, te kakvo je vreme, kako čije zdravlje i da je žito rodilo ranije, pre nego što su oni rekli: "Srbi smo". Kao po komandi još oko 200 naših izašlo je iz bagremara vičući "Srbi". Pojavio se i dečak sa mobilnim telefonom sa pitanjem treba li nekog da zovem: - Nisam mogao da se setim nijednog broja - priča dalje Ristić i dodaje da su jedva do Peći živi stigli u sumanutoj vožnji policijske "lade", sve bežeći od metaka albanskih terorista.