BIO JE MOJ PONOS, SIN PRVENAC, MOJ ŽIVOT: Otac Vladimira Belića iz Čačka neutešan, kolege u neverici zbog pogibije mladog vozača kamiona
SAHRANA mladog vozača kamiona Vladimira Belića (26) koji je tragično nastradao na graničnom prelazu Kalotina u Bugarskoj, zakazana je za četvrtak.
Foto V. Ilić
U porodiču kuću u Ljubiću, gde je Vladimir živeo sa ocem Bobanom, prethodna dva dana ne prestaju da dolaze njegovi rođaci, prijatelji, komšije, a ponajviše kolege, koji se opraštaju od, kako su nam rekli, dobrog i vrednog čoveka, velikog drugara i "brata sa druma".
- Bio je moj ponos, moj sin prvenac, moj život - ponavljao je neutešni otac Boban pred Vladimirovim kolegama koji su došli da izjave saučešće.
Prema još nepotvrđenim informacijama, Vladimir je stradao u bizarnoj nesreći, kada je u koloni u kojoj je čekao na granici izašao iz kamiona da bi "protegao" noge. Stao je ispred svog kamiona i u tom trenutku je vozilo krenulo napred, jer je, navodno, kočnica popustila, pa ga je kamion priklještio o vozilo koje je bilo ispred njega.
- Ne možemo da verujemo šta se dogodilo našem kolegi. Zar naš Belčo ovako da ode? Samo bog zna zašto je moralo ovako da bude... Bio je pravi šaljivdžija, a da ne pričam kako je svakom od nas pomogao, ma gde se nalazio - kazao nam je jedan od kamiondžija iz Čačka koji ga je dobro poznavao. Foto: V. Ilić
Belićeve kolege su nam ispričale i da se Vladimir nedavno razveo. Udruženi, i juče su sakupljali novac da sad pomognu njegovom ocu Bobanu, iako znaju da neutešnom roditelju ništa ne može da zameni bolnu prazninu nastalu tragičnim odlaskom sina.
- Prošao je na putu sve i svašta jer je veoma mlad počeo da vozi. Čak se našao i među nekoliko kolega koji su danima bili zarobljeni na ukrajinskoj granici u mestu Jagodino, marta 2022, kada je počela ruska ofanziva na Ukrajinu. Tada se stoički držao, nije želeo da srpsku zastavu skloni iz kamiona iako su mu to zamerali ukrajinski graničari - ispričao nam je Vladimirov kolega.
Kada se posle 12 dana, praktično u zarobljeništvu, i mnogo neizvesnosti i peripetija vratio u otadžbinu, u ispovesti za "Novosti" objavljenoj 11. marta 2022, o paklu koji je prošao u Ukrajini, Vladimir je ispričao:
- U svakom trenutku sam mogao svašta da očekujem. Rat je, oni imaju pušku, ja nemam, ne mogu, niti smem da se branim. Srpsku zastavu u kamionu nisam skidao ni za živu glavu. Držao sam je iznad kreveta u kamionu. Foto: V. Ilić
VAŠE GLAVE VREDE 200 EVRA
POSLE maltretiranja od strane graničara, dana bez hrane i bez kontakta sa porodicom u Srbiji, optužujući ga da je "huškač, špijun, krijumčar, i to sve zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji", Vladimiru je, kako nam je tada govorio, prišao carinik:
- Jedan od njih me je upitao koliko je novca dovoljno da damo da nas puste da prođemo dalje, pa je dodao da naša glava u tom trenutku vredi 200 evra, a za robu i kamion da se zahvalimo ukrajinskom ambasadoru u Srbiji. Dali smo taj novac cariniku i konačno prešli granicu.
A u Ukrajini se, pričao nam je, našao na putu za Krim:
- Natovario sam kamion u Gornjem Milanovcu. Bio sam blizu Rovna, grada u Ukrajini, kada me je šef probudio i rekao mi da je počela ofanziva Rusije i da nastavim nepromenjenom rutom ka prelasku Senkovka, za Rusiju. On me, međutim, ponovo obavestio da je došlo do komplikacija. Jagodin je bio jedino logično rešenje, jer su tada propuštali kamione. Na putu do tamo bila su četiri vojna punkta, gde su me kontrolisali. Nismo imali problema sa vojskom, sve dok nismo stigli do prelaza. Predao sam dokumenta, prošao kroz carinsku proceduru. Dao sam pasoš i otišao na carinu. Carinik mi je rekao da sačekam par minuta, da se parkiram sa strane. Tu gde mi je rekao da sačekam par minuta, ostao sam 12 dana.
Vladimir je radio za firmu registrovanu u Bijelom Polju, a gazde sa kojima je imao lepu saradnju su mu bile iz Priboja. Često je vozio za inostranstvo, ranije više za Ukrajinu i Rusiju, a u poslednje vreme za Bugarsku.