TITO TRAMPIO JUGOSLAVIJU ZA SVOJU GLAVU: Pre 71 godinu ozvaničen Balkanski pakt kojim je Broz uvukao Jugoslaviju u NATO

Tako je ozvaničen Balkanski pakt, savez pod okriljem Svernoatlantske alijanse, sa zadatkom da bude prva linija odbrane Zapada u slučaju izbijanja trećeg svetskog rata, što je potvrđeno potpisivanjem vojnog dela ugovora 1954. u Bledu.

Balkanski pakt je, po dogovoru predsednika SAD i Jugoslavije Harija Trumana i Josipa Broza Tita, bio način da Jugoslavija uđe u NATO, a da to ne bude vidljivo u socijalističkom bloku jer je "Titolend" po tom dogovoru trebalo da bude "komunistički Diznilend" mamac za zemlje Varšavskog pakta finansiran američkim kreditima. O tom propagandnom ratu pregovarao je, između ostalog, 1950, tokom tajne misije u Vašingtonu Brozov poverljivi čovek Vladimir Velebit. On je tokom rata bio oficir za vezu Titovog štaba sa britanskom komandom u Kairu i američkom vojnom tajnom službom OSS. Preko ratnih drugova, sada zaposlenim u CIA, bio je Titov oficir za vezu sa vrhom administracije SAD.

Kao najvažnije saradnike Velebit navodi Roberta Džojsa, načelnika Odeljenja za planiranje u Stejt departmentu, zamenika Frenka Viznera Starijeg (čiji je sin imao značajnu ulogu na KiM posle 1999.) zamenika šefa CIA i Čarlsa Bolena, eksperta ove agencije za Sovjetski Savez.

Ta "romansa" je počela još 1948. Brozovim begom na Bled, posle donošenja rezolucije Informbiroa. Ruku spasa je preko službenika Svetske banke ponudio Zapad, ali pod svojim uslovima.

- Juna 1949, Amerikanci i Britanci su uključili Jugoslaviju u svoje planove verujući da bi "gubitak Jugoslavije i Grčke gotovo sigurno onemogućio efikasnu odbranu zapadne Evrope". S Titom na svojoj strani verovali su da mogu da brane i Austriju, Grčku i Tursku jer je Jugoslavija prihvatila da čuva "Ljubljanska vrata" i prilaze Trstu, Gorici, Vilahu i Klagenfurtu s tri armijska korpusa i uz podršku NATO iz vazduha i s mora - zapisao je pokojni politikolog i diplomata prof. dr Predrag Simić.

On je među prvima počeo da istražuje zbog čega je antikomunistički Vašington početkom pedesetih počeo da isporučuje ogromne količine hrane, opreme i naoružanja u komunističku Jugoslaviju.

- Pošto je američki Kongres decembra 1950. usvojio Zakon o hitnoj pomoći Jugoslaviji, Tito je, mesec dana kasnije, i zvanično zatražio vojnu pomoć Zapada. U Jugoslaviju je 1951. došao senator Džon Kenedi, dok je načelnik Generalštaba JNA Koča Popović tajno posetio Pentagon, a rezultat je bio Pakt o vojnoj pomoći (MAP), koji je potpisan oktobra 1951. godine u Beogradu. Jugoslavija je uključena u američki Zakon o uzajamnoj pomoći (MDAP) prema kome su SAD, Britanija i Francuska počele da šalju oružje Jugoslaviji i do 1957. kada je Jugoslavija raskinula ovaj sporazum, isporučeno je oko 93 odsto planirane pomoći u ukupnoj vrednosti od oko 15 milijardi dolara, pri čemu je dolar tada vredeo četiri-pet puta više nego danas - zabeležio je dr Simić.

Kada se Koča Popović vraćao sa tajne misije u SAD u novembru 1951. je posetio i vrhovnog komandanta savezničkih snaga u Evropi generala Dvajta Ajzenhauera. Ovaj ga je pitao da li će Jugosloveni zaista "ratovati rame sa zapadnim saveznicima" protiv dojučerašnjih saveznika Sovjeta, a ovaj mu je to odlučno potvrdio. Zapadna javnost je znala za taj razgovor jer ga je preneo "Njujork tajms", ali ne i Jugosloveni koji su bili predviđeni za topovsko meso.

Otvaranje jugoslovenskog Vojnog arhiva pokazalo je da je i pre formiranja Balkanskog pakta 1953. počela izgradnja ogromne vojne baze u Krivolaku, u današnjoj Severnoj Makedoniji. Planirana je izgradnja podzemnog skloništa za 50.000 vojnika koji su trebalo da se suoče sa Sovjetima kada ovi probiju prvu liniju odbrane na granicama SFRJ i krenu ka Solunu. Broz nije hteo javno da uđe u NATO, ali mogućnost povezivanja je video 1952. kada su Grčka i Turska primljene u Alijansu.

- Tito je izrazio interes za grčki predlog o tripartitnom odbrambenom savezu Jugoslavije, Grčke i Turske. Na britansku inicijativu, tri zemlje su februara 1953. sklopile ugovor o prijateljstvu koji je predviđao koordinaciju vojnih komandi, Turska je aktivno zagovarala prijem Jugoslavije u NATO, a Tito se interesovao za Evropsku odbrambenu zajednicu i planove o stvaranju Evropske zajednice. Jedino je Italija zbog Trsta bila protiv. Na kraju su tri zemlje na Bledu potpisale "Ugovor o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći" s važenjem na 20 godina. Ako mu "Balkanska federacija" nije uspela, Balkanski pakt jeste, Jugoslavija je posredstvom Grčke i Turske uključena u američke odbrambene planove i Tito je mogao da odahne - zaključio je dr Simić.

Tada počinje doba privilegija za Jugoslovene koje se završilo čuvenim pismom američkog državnog sekretara Lorensa Iglbergera koje je 1989. u Beograd doneo američki ambasador Cimerman: u njemu je pisalo da Jugoslavija više nije strateški interes SAD. Jugoslavija se raspala izdvajanjem Slovenije i Makedonije upravo onim oblastima za koje je NATO bio zainteresovan i u Brozovo vreme.

Humanost za topovsko meso

HUMANITARNA pomoć SAD izgladnelim Jugoslovenima je bila uslovljena klauzulom Pakta o vojnoj pomoći: prvo je morala da se nahrani i obuče vojska da bi mogla da ratuje sa Sovjetima u slučaju napada koji bi označio početak novog svetskog rata.